Prije šest godina kralj narodne muzike Šaban Šaulić izgubio je život u stravičnoj saobraćajnoj nesreći u Nemačkoj, a njegova supruga Gordana se i dan danas do detalja seća njihovog poslednjeg zagrljaja.
Kao i uvek, Goca je Šabana na put ispratila sa osmehom i zagrljajem, ne sluteći da će to biti njihov poslednji susret o čemu je govorila u emisiji „Iz profila“.
Goca je otkrila da li postoji nešto što Šabanu nije stigla da kaže.
– Ne znam… Uvek mislim da je možda još nešto trebalo da mu kažem tad kad je pošao na put, ali ne znam ni šta bih…- rekla je Gordana, a potom se prisetila dana kada su se poslednji put zagrlili sipred porodične kuće:
– Znam da sam samo na pola dvorišta došla i zagrlila ga, pitala sam ga ‘Da li si zaboravio nešto’, a on kaže ‘Ma ne, ne, samo gledam’. I to mi je tako ostalo, to ‘samo gledam’, taj pogled i ta rečenica su mi negde u glavi.
Iako je prošlo šest godina, tuga i bol ne prolaze, ali Goca je sada otkrila i kako izgledaju njeni dani bez supruga.
– Dani su mi sad potpuno drugačiji, godine su potpuno drugačije, ceo život. Dala sam sebi zadatak da sve ono što mogu, a ima veze sa njegovom karijerom i njegovim likom, da uradim, da to ide dalje. Sanela i ja blizu stanujemo i mnogo smo svi vezani. Ja sam bila jedinica zato mi je bio cilj da moja deca budu vezana, oni se više puta dnevno čuju, uvek znaju gde je onaj drugi- objasnila je ona.
Uprkos ogromnoj praznini, Gordaninu tugu svakodnevno leče deca i unuci koji su joj danas najveći smisao života.
– Rano ustajem, jutarnju kafu pijem sama, na miru, dok gledam dnevnik. Rano ujutru volim da sam sama sa svojim mislima. Onda kreće dan, imam kumu sa kojom provodim dosta vremena. Trudim se da otputujem u Cirih da vidim Mihajla i nejgovu porodicu. Sad nam je praksa da u februar za moj rođendan idemo u Rim, sad ćemo nas tri u Cirih, to su neka naša putovanja. Gde idu deca idem i ja- ispričala je Šabanova supruga, a na pitanje gde najviše vremena provodi kada je tužna odgovorila je:
– To je stan, tu sam sama sa sobom. Prvih 7, 8 meseci nisam mogla da slušam Šabanove pesme, a sad naravno da slušam, da mogu na miru da plačem i eto…
(Grand)
