Nove analize ovog opskurnog plana pokazuju da su dalji koraci, nažalost, još brutalniji, bestidniji i gluplji.
Otkako su američke berze počele da se tresu, porastao je broj komentara u glavnim zapadnim medijima, uz opšti zaključak da će se avantura u koju je Donald Tramp doveo drugu najmoćniju ekonomiju sveta završiti loše.
Iako je snažna korekcija naduvanih američkih akcija jedna od dugoročnih pozitivnih posledica nove američke politike primitivnih i nasilnih poteza koji se predstavljaju kao ‘koncept’, ‘model’, ‘teorija’ ili ‘dizajnirani plan’, jasno je da je histerična hiperprodukcija upitnih, smešnih, pa čak i bizarnih, započelo pitanje da li je Bela kuća pokrenula nešto veoma loše.
Neobičan tim namerava da uradi što bi moglo zaokružiti Trampističku politiku, prijatno iznenaditi Amerikance i steći međunarodno poštovanje?
Ništa od toga.
Najbliži političko-ekonomski scenario onome što pratimo otkako je Tramp pobedio na izborima je onaj koji su zapadni mediji proglasili „Sporazumom iz Mar-a-Laga“, a najnovije analize tog opskurnog plana govore da su dalji koraci MAGA revolucije, nažalost, još brutalniji, bestidniji i, jednom rečju, „gluplji u istoriji“ od rata.
Dva vrhunska stručnjaka – bivši šefovi odeljenja za međunarodne finansije američkog trezora i Federalnih rezervi, Mark Sobel i Stiven Kamin, napisali su analizu za Fajnenšel tajms u kojoj su upozorili da će puna primena „Mar-a-Lago sporazuma” na kraju dovesti do uništenja globalne dominacije dolara sa destabilizujućim posledicama po SAD i globalnu ekonomiju. A verovatno najbesramniji deo fantazmagorije Mar-A-Lago je ideja da će prezadužena Amerika iskoristiti svoju preostalu snagu i veličinu kroz okrutne (ne)diplomatske ucene da primora poverioce da produže rok dospeća svojih dugova do ekstremne mere (do sto godina). Amerikanci bi nastavili da žive udobno sa pozajmljenim novcem, dok bi svi investitori najverovatnije umrli do trenutka kada bi njihovi dugovi konačno bili otplaćeni. Hmm.
Prenosimo najzanimljivije delove analize Kamina i Sobela, ljudi koji se i dalje potajno nadaju da „Sporazum iz Mar-a-Laga“ nije prava strategija Trampove administracije jer je neizvodljiv i opasan, ali moraju da priznaju da je nakon poteza Bele kuće postalo jasno da je iz pisanih poteza predsednika Ekonomskog saveta postalo jasno da su se ovi potezi Trampovog saveta han Miran, a u skladu su sa teorijskim objašnjenjima novog šefa Trezora Skota Besenta.
Teorije Mirana i Besenta su upravo potvrda glasina o vlažnim snovima Trampa i njegovih prijatelja na njegovom imanju. Loša stvar je što se čini da se „sporazum iz Mar-a-Laga“ ostvaruje, kažu Kamin i Sobel, jer je plan „besmislen, neefikasan, destabilizujući i samo bi doveo do erozije dominantne uloge dolara u globalnom finansijskom sistemu“.
Pitanje dominacije dolara
„Sporazum iz Mar-a-Laga“ zasniva se na stavu da je globalna dominacija dolara loša za Ameriku.Neprirodna potražnja izazvala je ogromnu precenjenost. Ovo je zauzvrat dovelo do smanjene izvozne konkurentnosti, stalnih trgovinskih deficita i erozije američke proizvodnje. Kao odgovor, sporazum bi pozvao SAD i njihove trgovinske partnere da intervenišu na deviznim tržištima kako bi prodali dolare za strane valute u pokušaju da potisnu dolar naniže. Međutim, pošto bi inostrana prodaja obveznica američkog trezora i izgledi za gubitke u dolarima mogli da podignu američke kamatne stope i ugroze finansiranje deficita saveznog budžeta, strane vlade bi morale da povećaju trajanje svojih preostalih državnih obveznica, čak i kupovinom 100-godišnjih obveznica bez kupona od američke vlade za vek besplatno finansiranje! A pošto se od njih nije moglo očekivati da to urade dobrovoljno, zapretilo bi im povećanje tarifa ili gubitak američke vojne podrške ako se ne povinuju“, pišu Kamin i Sobel.
Autorski dvojac donosi i analizira čitav niz velikih monetarnih i fiskalnih rupa u planu Trampovih drugorazrednih i trećerazrednih ekonomista kroz čitav niz pozicija i perspektiva kako bi zacementirao ionako ubedljivu tezu o uzaludnosti trenutnih planova Bele kuće, a mi izvještavamo rudimentarno: „…Pokušaj nametanja globalnog sporazuma o krizi na tržištu je već u slobodnom padu zbog Trampove ćudljive tarifne politike. Razmislite šta bi se dogodilo kada bi Tramp zapretio našim saveznicima izbacivanjem iz bezbednosnog kišobrana SAD, ‘korisničkom naknadom’ na otplate trezora u inostranstvu, ili potpunim selektivnim zamrzavanjem otplate trezora, kao što je Miran predložio u svom magnumskom opus-u. Kao najsigurnija i najlikvidnija imovina na svetu, američke državne obveznice su osnova globalnog finansijskog sistema – ako odjednom postanu manje bezbedno i manje likvidno, mogla bi da dođe do finansijske panike slične Lehman Brothers-u i kolapsa izazvanog korona virusom, koji bi povukao američku i globalnu ekonomiju. Dolar bi zaista mogao da padne, ali ne na način na koji bi Tramp želeo. Sve u svemu, sporazum Mar-a-Lago predstavlja ogroman rizik od pada gotovo za nulu”.
Smešne teze
U ostatku članka, Trampovi kritičari problematizuju niz drugih smešnih teza iz „Sporazuma Mar-a-Lago”. Na primer, objašnjavaju zašto jak dolar nije uzrok američkih nevolja na koje bi Savezne studije ukazivale na „slabost federalne politike”. igra u kojoj bi morala kontinuirano da snižava kamate, dok bi druge velike centralne banke morale da ih koordinisano podižu, a inflacija svuda treba da se ograniči, što je kombinacija pretpostavki koje se jednostavno neće desiti i koja je očito zamisao nekog fanatika ili nepismenih. suziti naš trgovinski deficit, sniziti kamatne stope i postaviti savezni budžet na održivi put u godinama koje dolaze: smanjiti potrošnju, odgovorno povećati poreze i smanjiti fiskalni deficit. Umesto toga, dobijamo DOGE, tarife sa periodom poluraspada od 1 i 2 sata, pretnje našim najbližim saveznicima i uništavanje kredibiliteta Amerike. Biće to duge četiri godine”.
Za verovati je da to ne moraju biti duge četiri godine, iako je iznenađujuće da se Tramp, za razliku od svih prethodnih predsednika, još nije uplašio bukom na američkom berzanskom tržištu političko-ekonomski eksperiment, ali objektivno.On bi zaista mogao da dobije Nobelovu nagradu za mir za zaustavljanje krvoprolića u Ukrajini, ali će politički završiti kao ambiciozni prodavci magične vode u malim gradovima na Divljem zapadu. Tramp neće biti katranjen i perjani, ali će politička mitraljeska paljba njegovih protivnika svakako biti žestoka, tj. simbolički ekvivalent tretmana varalice u Sjedinjenim Državama 17. i 18. veka, što je, otprilike, vreme kada su merkantilističke ideje Donalda Trampa još uvek bile u modi. Možda ne toliko u 18. veku koliko u 17. pa čak i 16. veku. Ako Tramp, čovek navikao na opravdane i neopravdane kritike, crpi energiju iz javnih napada, pitanje je kako će se snaći oni u njegovoj administraciji koji nikada nisu bili toliko eksponirani, a evidentno je da, kako drugačije reći, prave gluposti. Treba napomenuti da su pravi stručnjaci, uz Trampa, prestali da klecaju kada su takvi ljudi u pitanju. ‘General’ za trgovinski rat Pročitajte kako se otvoreno i kojim rečima istaknuti američki ekonomista, bloger i čest gost američkih TV stanica Majk Miš Šedlok obračunao sa Trampovim ‘generalom’ za trgovinski rat Lutnikom:
“Lutnik je rekao da ništa neće zaustaviti proširene carine predsednika Donalda Trampa od 25% na čelik i aluminijum. Lutnik pokušava da” spusti temperaturu “između SAD-a i Kanade, ali sačekaće da se Mark Kerni potpuno postavi za kanadsko premijera.
Kerni kaže: “Spreman sam sesti s predsednikom Trampom u odgovarajuće vreme, na poziciji u kojoj se poštuje kanadski suverenitet i radimo na zajedničkom pristupu.”
Kanadski ministar energetike rekao je da bi Kanada mogla uvesti necarinske mere kao što je ograničavanje izvoza nafte u SAD ili nametanje izvoznih carina na minerale ako američke carine potraju.
Jedna od tih stavki se ne uklapa. Shvaćate li?
Moj prijedlog:
Dragi gospodine Lutnik, prestanite biti glupi idiot. Ne možete smanjiti trgovinske napetosti postavljanjem carina na svijet i prijeteći svima.
Kao što je jedan čitalac primetio, najlakši način da prestanete biti glupi idiot je poštovati “najveći trgovinski sporazum u istoriji” koji je osobno dogovorio Tramp.
Štoviše, savetujem Lutniku da pogleda trgovačku matematiku kako bi vidio koliko blesavo zvuči njegova izjava “Naterat ćemo Poresku upravu da zameni Poresku upravu.”
Majk Miš Šedlok – čovek koji je žestoko i strastveno branio Trampa dok su demokrati protiv njega vodili sudske harange, pa čak i izjavljivao da bi mogao glasati za njega, već je objavio analizu zašto su Lutnikove poruke amaterske; jer nisu bazirane na bilo kakvim kalkulacijama, nego su jednostavno izrečene. “Napraviti to što Lutnik sugeriše znači da bi pravovjerno morali dići tarife za 200 posto na sve, i to bez trgovinskih frikcija, odmazdi, uz puno pridržavanje novih pravila te bez snižavanja uvoza.”
Gospodine Trump, imate li plan B?
