Sporazum bi mogao da dovede do većeg priliva ruskog prirodnog gasa u EU.
Gasni “pakt” između Turske i Bugarske izaziva bojazan da bi mogao da dozvoli ulazak više ruskog gasa u EU baš u trenutku kada blok pokušava da okonča taj uvoz.
Iz Evropske komisije za “Politiko” navode da “veoma pažljivo prate ovo pitanje” kako bi osigurali da sporazum ne krši pravila konkurencije EU. “U slučaju indikacija nepoštovanja, uključujući moguće kršenje antimonopolskih pravila EU, Komisija neće oklevati da preduzme odgovarajuće mere”, poručeno je iz Brisela.
Sporazum, potpisan u januaru, prerasta u politički problem za Bugarsku, navodi portal. Dogovor je odobrila privremena vlada zemlje, koja je rekla da je zabrinuta za sigurnost snabdevanja nakon što je Rusija prošle godine zatvorila izvoz u Bugarsku. Nova reformistička administracija kaže da sporazum nije trebalo da bude potpisan i da je otvorila zvaničnu istragu.
Za sada, sporazum je na snazi.
“Politiko” je imao uvid u uslove sporazuma prema kojima bugarska državna gasna kompanija “Bulgargaz” može da uvozi 1,85 milijardi kubnih metara gasa godišnje preko graničnog prelaza Strandža–Malkoklar s Turskom.
To je oko 60 odsto godišnje potražnje Bugarske. “Bulgargaz” će morati da plati uslugu od dve milijarde evra turskoj gasnoj kompaniji “Botas” u periodu od 13 godina, bez obzira da li koristi ovaj kapacitet.
Sporazum takođe daje “Botasu” pristup bugarskim gasovodima za prodaju gasa potrošačima u Bugarskoj, kao i u susednim zemljama poput Rumunije, plaćajući “Bulgargazu” oko 138 miliona evra tranzitnih naknada.
Sporazum ne krši zakon EU: Brisel kaže da bi prava na prenos gasne infrastrukture trebalo da budu predmet konkurentnog tenderskog procesa ako pređu granice EU, ali to se ne odnosi na sporazume sa trećim zemljama poput Turske. Međutim, izaziva zabrinutost što favorizuje bugarske i turske kompanije na račun konkurenata.
Ugovor bi mogao da “potkopa zakon o konkurenciji EU”, rekao je Martin Vladimirov, ekspert u Sofijskom Centru za proučavanje demokratije, budući da daje ekskluzivna prava dvema firmama da trguju gasom preko granice.
Strah od Rusa
Postoji i ozbiljna zabrinutost da bi sporazum mogao da bude način za Rusiju da poveća svoje isporuke gasa u EU. Pre Specijalne vojne operacije i zapadnih sankcija Rusija je pokrivala oko 40 odsto uvoza gasa u blok. Ove godine taj uvoz je pao na 8,4 odsto pošto je “Gasprom” okončao izvozne poslove sa mnogim kupcima iz EU.
Problem je što Bugarska nema načina da sazna poreklo turskog gasa, a mogao bi da dolazi iz Rusije, koja je sa Turskom povezana gasovodom Turski tok ispod Crnog mora. “Botas” uvozi gas iz Rusije, Irana i Azerbejdžana, kao i tečni prirodni gas iz globalnih izvora.
Sporazum bi “mogao da otvori vrata ruskom gasu” za ulazak u EU, kaže Aura Sabadus, viši analitičar u firmi za tržišno obaveštavanje ICIS.
Iako EU nije sankcionisala ruski prirodni gas, blok je postavio cilj do 2027. da okonča uvoz iz Moskve – osam godina pre okončanja bugarskog sporazuma.
Visoki diplomata iz EU, koji je želeo da ostane anoniman, kaže da su u Briselu “zabrinuti zbog trećih zemalja koje pokušavaju da izbegnu politiku EU prema Rusiji”.
Pitanje Turske
Za Tursku, sporazum sa “Bulgargazom” je deo nastojanja da postane veliki izvoznik fosilnih goriva u EU.
U oktobru je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan objavio da je postigao dogovor s ruskim kolegom Vladimirom Putinom da Tursku pretvori u “gasno čvorište” za snabdevanje kontinenta.
“Ovo je već dugo bio san za Erdogana, a čini se da Ankara misli da, pošto su Evropljani prestali da direktno kupuju ruski gas, postoji interesantna prilika da se ponaša kao posrednik”, rekao je Kadri Taštan, stručnjak za energetiku u Maršal fondu.
Prema njegovim rečima, izgledi za reeksport moskovskih fosilnih goriva su još privlačniji s obzirom na “tešku ekonomsku situaciju u Turskoj”.
Moskva je takođe zainteresovana.
Jurij Šafranik, bivši ruski ministar energetike i šef Unije proizvođača nafte i gasa, rekao je za “Politiko” da će EU verovatno nastaviti da kupuje gas preko trećih strana.
“Prema mom mišljenju, evropske zemlje će nastaviti da uvoze oko 35 milijardi kubnih metara ruskog gasa”, rekao je on, što je i dalje manje od 78 milijardi uvezenih u blok prošle godine. Šafranik je dodao da je niz drugih država zainteresovan da deluju kao posrednici u tom procesu.
“To će imati pozitivan efekat i za Rusiju i za ove zemlje i doprineće povećanju reeksporta gasa iz gasovoda”, dodao je on.
Dogovaraju sa Turskom, a propustili su šansu da gasovod ide direktno iz Rusije preko Bugarske, politika je pravo čudo, a najbolja je kada radi u korist drugih, a ne za svoju korist, tako je bilo kod Bugara, a veoma često je tako kod nas!