Granice Nigera su zatvorene, banke ne rade, a političkim strankama je do daljeg zabranjena bilo kakva aktivnost. Na snazi je policijski čas. Vlast u ovoj državi preuzela je vojska. Uprkos prisustvu oko 2.500 američkih i francuskih vojnika, na ulicama se vijore ruske zastave.
Predsednička garda i još nekoliko generala preuzeli su vlast u Nigeru, trećoj po siromaštvu zemlji sveta, poznatoj i po bogatim rezervama uranijuma, koji se pre dve decenije našao u centru pažnje američkih zvaničnika zbog navodnih isporuka ove rude tadašnjem iračkom lideru Sadamu Huseinu.
“Odlučili smo se da intervenišemo i preuzmemo dužnosti”, objavio je naciji dojučerašnji komandant predsedničke garde Abduraman Tijani poznatiji kako “General Omar”, koji je dva dana ranije zatočio dojučerašnjeg šefa, predsednika Muhameda Bazuma, koji je na čelo ove države stupio posle izbora održanih pre dve godine.
Odlučili smo…
Ni 48 sati pošto su ga pučisti zatvorili, nije poznato gde se nalazi predsednik Nigera, koji se dva dana pred inauguraciju 2021. godine, na jedvite jade održao na vlasti posle pokušaja vojnog udara pod komandom tadašnjeg šefa ratnog vazduhoplovstva.
Uprkos siromaštvu i ozbiljnim problemima sa radikalnim islamistima, Niger se smatra ključnim saveznikom Zapada u ovom delu Afrike. U nekoliko baza nalazi se oko 1.500 francuskih i 1.100 američkih vojnika, kao i više dronova kojima Amerikanci nadziru pripadnike afričkih podružnica Al Kaide i Islamske države.
General Abduraman Tijani, koji je u Nigeru poznat po imenu Omar, najavio je potpuni raskid sa dosadašnjom politikom predsednika Bazuma, okrivljujući ga za ekonomski haos i neuspeh u borbi protiv radikalnih islamista.
“Ne možemo nastaviti ovim putem”, rekao je general Omar, kojem je, nakon puča, dodeljena titula šefa Nacionalnog saveta za zaštitu otadžbine, tela koje je zatvorilo granice, uvelo policijski čas i zabranilo delovanje političkih stranaka.
Posledice puča
Iako su banke zatvorene, na ulicama prestonice Nijameja život teče manje ili više ustaljenim tokom, navode očevici. Radnje su otvorene i nasilno preuzimanje vlasti nisu pratili sukobi, za razliku od sličnog događaja od pre dve godine, kada su pokušaj državnog udara pratili pucnjava i ozbiljne tenzije.
Kako navode pristalice svrgnutog predsednika, u prethodna dva dana opljačkane su prostorije Bazumove partije i spaljeno nekoliko automobila.
Niger je iza Južnog Sudana i Čada, treća po siromaštvu država na svetu, prema indeksu razvoja Ujedinjenih nacija i suočen je sa ozbiljnim problemima počevši od ekonomije, pa sve do posledica globalnog zagrevanja i delovanja radikalnih islamista.
Vojni udar u Nigeru dogodio se usred ozbiljne diplomatske akcije Ujedinjenih nacije, koje su planirale da u ovu državu prerasporede 13.000 pripadnika mirovne misije iz susednog Malija.
Preventivni udara “Generala Omara”
Vojni udar u Nigeru, suštinski, preduhitrio je namere predsednika da smeni “Generala Omara”, pošto su državni zvaničnici, navodno, saznali njegove planove da preuzme vlast.
Predsednik Muhamed Bazum
Potez vojnog vrha osudile su Ujedinjene nacije, Sjedinjene Američke Države i Francuska, koja je objavila da ne priznaje vojne vlasti, kao i da će i dalje komunicirati sa predsednikom Bazumom kao legitimnim šefom države.
Za razliku od međunarodne zajednice, na ulicama Nijameja okupile su se hiljade građana koji su podržali vojsku uzvikujući “Bazum je pao, slobodni smo”. Slično kao i u Maliju i Burkini Faso, nosili su ruske zastave, iako za sada nema jasnih naznaka na koji je način Moskva uključena u taj događaj.
Prvi se oglasio šef “Vagnera” Jevgenij Prigožin, koji je pozdravio smenu vlasti u Nigeru i naglasio da su njegove snage spremne da pomognu očuvanje reda i mira.
“Ono što se desilo u Nigeru nije ništa drugo do borba naroda protiv kolonizatora”, rekao je šef “Vagnera” u jednom od retkih javnih nastupa od neuspešnog marša na Moskvu njegovih plaćenika.
Živela armija
Nedugo zatim, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da u Nigeru mora biti obnovljen ustavni poredak.
Niger i šesnaest reči koje su odlučile sudbinu Sadama Huseina
Niger, afrička zemlja od oko 26 miliona stanovnika, retko se nalazila u centru pažnje svetske javnosti. Poslednji put to se desilo 2001. godine, kada je italijanska vojna obaveštajna služba načinila dokument o navodnom pokušaju Sadama Huseina da u Nigeru nabavi uranijum.
Iako ovaj izveštaj nije bio tačan, odmah ga je preuzela američka Centralna obaveštajna agencija (CIA), koja je prisvojila italijanske nalaze i predstavila ih kao ključni dokaz da Iračani pokušavaju da se dokopaju oružja sa masovno uništenje, koje je kasnije predstavljalo predtekst za invaziju na tu državu.
Šesnaest reči mlađeg Buša
“Vlada Velike Britanije je saznala da je Sadam Husein nedavno tražio značajne količine uranijuma u Africi”, rekao je mlađi Džordž Buš naciji u januaru 2003. godine u govoru koji je posle nazvan “Šesnaest reči” koje su odlučile sudbinu iračkog lidera.
Bivši američki ambasador Džozef Vilson, koji je poslat u Niger kako bi ispitao tvrdnje, u Vašington postu je pokušao da objasni da su ovi nalazi nepouzdani i u najmanju ruku nedovoljni da bi SAD pokrenule rat, ali je Stejt department reagovao osvetnički objavljujući da je njegova supruga Valeri Plami u stvari agent Centralne obaveštajne agencije.
U martu 2003. godine, Amerika je napala Irak.
