Sigurno se sjećate one velike ekonomske krize od pre petnaestak godina koja je u velikoj mjeri pogodila i automobilski svijet. Takav vremenski period nije bio dobar za ni jednog proizvođača, ali je posebno pogodio General Motors i Chrysler. Dve od tri najveće američke firme za proizvodnju i prodaju četvorotočkaša su otišle u stečaj, a posebno je zanimljiva priča u vezi General Motorsa.
Ova kompanija je u svoje vreme ipak bila drugi najveći bestseler u svetu, odmah iza Toyote, a prethodno je više od osam decenija bila primer kako bi jedan automobilski brend trebalo da posluje.
General Motors je u životu zapravo održavala državna pomoć, pre nego što je pala odluka da korporacija ode u stečaj, a na njenom temelju nastane nova firma. Kontrolu su preuzeli političari i odlučili da eliminišu svaki brend koji se finansijski nije isplatio. Nestala su neka zaista kultna imena, kao što su recimo Pontiac, zatim Hummer i Saturn, a Saab je prodat. Kada pri tom dodatmo da je i Oldsmobile ugašen 2003. godine, jasno je da je General Motors praktično „prepolovljen“ u periodu od 2003. do 2011. godine.
Javnost često voli da se zapita „zašto je ugašena ova ili ona marka, umesto neke druge“. Odgovore na mnoga pitanja je nedavno dao Bob Lac, koji je tada bio visoko pozicionirana osoba u hijerarhiji General Motorsa, i smatra se jednim od onih „glavonja“ kojima je „benzin tekao kroz vene“. Lac je jedan od retkih biznismena koji je radio za sve tri najveće američke korporacija (General Motors, Ford i Chrysler) dok je ranije igrao veliku ulogu u osnivanju divizije M kod BMW-a.
Lac počinje razgovor sa kolegama sa sajta „Motor1“ tako što kaže da je administracija tadašnjeg predsednika Baraka Obame postavila „finansijske genijalce“ da donesu odluke koje će marke preživeti, a da nijedan od njih nije znao baš ništa o automobilima. General Motors je u navedeno vreme kontrolisao sledeće brendove: Chevrolet, Pontiac, GMC, Buick, Cadillac, Opel, Vauxhall i Holden.
Političari su se zalagali da opstanu samo Chevrolet i Cadillac, a Lac kaže da se jako borio i za Buick. I to ne zbog američkog tržišta, gde je Buick bio samo senke nekadašnje firme, već najviše zbog Kine, gde je Buick tada godišnje prodavao više od 1,2 miliona vozila. Dodaje da je rekao političarima kako bi eliminacija Buicka sa američkog tržišta takođe označila i eliminaciju iz Kine, pa je došlo do promene odluke.
Zatim dolazimo i do GMC-a. Ovaj brend je relativno nepoznat izvan Amerike, a proizvodi samo fensi krosovere, terence i pikap kamionete na bazi Chevroleta. Političari su smatrali da bi rešenje moglo biti u vidu promocije paketa dodatne opreme na Chevroletima, umesto da GMC posluje kao zasebna linija proizvoda, ali je Lac i ovde imao konačnu odluku. Kaže da je pokazao istraživanja koja pokazuju da kupci GMC-a ne žele Chevrolet i da je brend jako profitabilan.
Lac smatra da Hummer nikada nije trebalo da bude zaseban brend već samo model GMC-a (kao što je danas). Međutim, kada je debitovao prvi H1, General Motors je samim tim bio primoran da proširi ponudu, pa su stigli i H2 i H3. Dodaje da se H3 prodavao solidno, ali da je H2 trebalo da bude u rangu sa Jeepom Wranglerom. Za Hummera je originalno bila zainteresovana kineska firma Tengzhong, ali su pregovori propali i kompanija je otišla u stečaj na dan 24. maj 2010. godine.
Lac se najviše borio da preživi Pontiac i Jenkiji ujedno najviše žale za njim. Pokušao je da opravda postojanje preko raznih istraživanja koja pokazuju da Pontiac ima bazu među najmlađim kupcima „preko bare“ i da polako stiče svoj identitet. Međutim, političarima je bio trn u oku podatak koji otkriva da Pontiac godinama nije profitabilan, i samim tim je morao da bude ugašen.
Jedini strani brend na listi na Saab. Lac priča kako je proveo dugi niz godina pokušavajući da ubedi General Motors da se reše Saaba iz nekoliko razloga, od čega je ključni problem bio onaj da ima izuzetno visoke troškove proizvodnje u Švedskoj. Uvek je dobijao odgovor „uradićemo sledeće godine“, bez da se tako nešto ikada desilo.
Ovaj biznismen kaže da je Saab uvek dobijao dosta pohvala za svoju posebnost, ali da je postojalo samo 100 hiljada ljudi u celom svetu koji su bili voljni da potroše novac na njega i da firma nije mogla da opstane sa takvim prodajnim rezultatima. Saab je na kraju prodat firmi Spyker 2010. godine i onda otišao u stečaj dve godine kasnije.
I za kraj, Lac je posvetio par reči koje bacaju svetlo na hudu sudbinu Saturna. I ova firma je relativno nepoznata izvan Amerike, a osnovana je sredinom osamdesetih godina prošlog veka, s ciljem da konkuriše inostranim četvorotočkašima iz Japana. Lac kaže da je Saturn bio izuzetno bitan za General Motors tokom osamdesetih i devedesetih godina, ali da je vremenom postao „prepakovani Opel“ i izgubio svoje mesto na tržištu. Dodaje da mu nije teško palo gašenje Saturna, za koji je interesovanje pokazala firma Penske, pre nego što su pregovori propali.
General Motors se na kraju rešio još nekoliko firmi. Opel i Vauxhall su deo današnjeg globalnog giganta Stellantisa dok je Holden ugašen. Drugi najveći američki proizvođač posluje samo sa brendovima Chevrolet, GMC, Buick i Cadillac i to veoma uspešno. Dok je zaključak onaj da je nekada „manje u stvari više“, Jenkiji će sigurno još dugi niz godina žaliti za Pontiacom, dok će evropski kupci to isto činiti sa Saabom…
AutoRepublika
