Nalazi se u gradu Sterling Hajts unutar savezne države Mičigen i tamo možemo da pronađemo više od 600 vozila koje je najveći američki proizvođač napravio preko svojih brendova još od 1900. Godine
To se odnosi na bitne drumske modele, zatim koncepte i prototipove, a većina su zatvoreni od javnosti i budu izloženi tek sa vremena na vreme. Na ovoj lokaciji možemo da pronađemo i preko 250 hiljada dokumenata kroz istoriju, pa nema sumnje da je reč o veoma bitnoj instituciji za automobilski svet.
General Motors često voli da otvori svoje arhive i podseti nas šta je radio u određeno vreme, a predmet današnje priče je model Pontiac GTO. Verovatno niko osim zaposlenih nije ni znao da je Pontiac planirao da oživi svoj legendarni automobil krajem osamdesetih godina prošlog veka, a celu priču su otkrile kolege sa stranice „Rare Classic Cars & Automotive History“ na platformi „YouTube“.
GTO nije bio pionir takozvanih „muscle cars“, ali jeste bio prvi komercijalno uspešni automobil u toj kategoriji. Nastao je 1964. godine kada se brilijantni inženjer Džon Dilorijan dosetio da u kompaktni model Tempest uglavi glomazni motor i na taj način proslavi kategoriju po kojoj su Jenkiji i najpoznatiji. GTO će opstati na tržištu narednih deset godina pre nego što su ga sahranili novi zakoni na račun bezbednosti i stope izduvnih gasova.
Ni sam Pontiac nije krio da je planirao naslednike i nekoliko puta je eksperimentisao sa raznim idejama. Primerak iz 1988. godine koji možete da vidite na priloženim fotografijama je najmanje poznat od svih, a nastao je u vreme kada je američko tržište prolazilo kroz veliku (automobilsku) revoluciju. Naime, novoj generaciji kupaca nisu bili zanimljivi tradicionalni američki četvorotočkaši već oni iz Japana kao što su Toyota Celica i Honda Prelude.
Znajući sve to, Pontiac je želeo da novi GTO bude značajno drugačiji od prethodnika. General Motors nije bio jedini koji je eksperimentisao sa ovom idejom pošto je i Ford planirao da zameni tradicionalnog Mustanga sa modernijim na bazi Mazde MX-6, o čemu smo ranije i pisali. GTO nije trebalo da bude Japanac kao Mustang, ali je svakako izgledao mnogo drugačije od svojih rođaka. Doneo je nove aerodinamične linije, od kojih su neke kasnije viđene u serijskoj proizvodnji na modelu Firebird.
Rare Classic Cars & Automotive History tvrdi da je platforma pozajmljena od modela Chevrolet Beretta, što znači da je pogon na prednjim točkovima, a motor 2,3-litarski „Quad 4“ sa 190 konjskih snaga. Beretta je imala izbor petostepenog manuelnog i četvorostepenog automatskog menjača, pa ćemo pretpostaviti da je jedan od njih iskorišten i za ovaj koncept.
Nije nam jasno zašto se Pontiac predomislio i uopšte nije predstavio GTO, ali sudeći prema komentarima na društvenim mrežama, odluka je bila pravilna. Teško da bi Amerikanci ikada oprostili takav „nož u leđa“ gde piše ime GTO na automobilu sa pogonom na prednjim točkovima i sa četiri cilindra ispod haube. General Motors je ipak smatrao da je bitan deo njegove istorije i sačuvao ga, možda da nas podseti na ono, „nije crno koliko je moglo biti“.
AutoRepublika
