Da li je rukopis postao zaboravljena vještina među mladima?
U brzom digitalnom svetu, pisanje rukom sve više gubi na značaju, posebno među Generacijom Z – rođenim između kasnih 1990-ih i ranih 2010-ih. Studija Univerziteta u Stavangeru otkriva alarmantan podatak: oko 40% mladih iz ove generacije ima problem sa osnovnim pisanjem rukom, što može imati ozbiljne posledice na njihov kognitivni razvoj i društvenu interakciju.
Digitalna tehnologija drastično je promenila način na koji komuniciramo. Aplikacije poput WhatsApp-a i društvene mreže kao što su Instagram i TikTok podstiču kratke poruke, skraćenice i emotikone. Ova praksa je gotovo potpuno potisnula rukopis, čak i u obrazovnim i profesionalnim okruženjima, gde se tastature i ekrani osetljivi na dodir sve više koriste.
Neki stručnjaci veruju da bi Generacija Z mogla postati prva generacija koja nikada nije potpuno savladala funkcionalno pisanje rukom. Ovaj fenomen nije samo praktičan problem već ukazuje na značajne promene u načinu obrade informacija i međusobne komunikacije.
Zašto je rukopis važan za mozak?
Pisanje rukom je ključno za razvoj mozga, jer angažuje područja koja nisu aktivna tokom kucanja. Ono je povezano s veštinama poput memorisanja i razumevanja pročitanog ili čutog. Pisanje rukom zahteva finu motoriku i mentalnu koncentraciju, što dodatno pojačava proces učenja.
Izveštaji sa univerziteta, potkrepljeni istraživanjima i medijskim člancima, pokazuju da se studenti Generacije Z često osećaju nesigurno kada se od njih traži da nešto napišu rukom. Rezultat su neuredni i jedva čitljivi rukopisi.
Profesor Nedret Kiličeri primećuje da današnji studenti često nemaju osnovne veštine pisanja. Većina njih izbegava pisanje dužih rečenica ili koherentnih pasusa, oslanjajući se na kratke forme nalik objavama na društvenim mrežama. Osim toga, nije retkost da studenti dolaze na predavanja bez olovki, oslanjajući se isključivo na tastature za beleške i zadatke.
Uticaj društvenih mreža ovde je neosporan. Platforme poput društvene mreže X i sličnih, oblikuju jezik mladih, podstičući brz i sažet način izražavanja koji se prenosi i na svakodnevnu komunikaciju.
Nestanak veštine rukopisa ne odražava se samo na pisanje pisama već utiče i na način na koji mladi percipiraju svet oko sebe. Rukopis nosi ličnu notu i pažljivost, što je u suprotnosti sa brzopletim digitalnim porukama.
Kako sačuvati rukopis?
Da li će Generacija Z uspeti da balansira digitalni život i očuva ovu vekovima staru veštinu? Ovo pitanje će oblikovati ne samo buduće načine komunikacije već i očuvanje kulturnog nasleđa.
Učitelji, roditelji i donosioci odluka imaju ključnu ulogu u integraciji digitalnih i tradicionalnih veština u obrazovni sistem. Kombinovanje ovih pristupa moglo bi pomoći budućim generacijama da zadrže ključne kognitivne sposobnosti dok idu u korak sa tehnološkim inovacijama. Rukopis, iako često zapostavljen, može igrati značajnu ulogu u stvaranju dubljih i smislenijih veza u našem sve digitalnijem svetu, piše Indian Defence Review.
Benchmark.rs
