U 18. veku, slovački botaničar, profesor i direktor Kalrovačke gimnazije Andrija Volni sastavio je herbarijum sa sto dvadeset pet listova vinove loze. Herbarijum predstavlja pravu dragocenost jer je malo nakon njegovog nastanka parazit filoksera, koji je slučajno dospeo u Evropu, uništio mnoge autohtone sorte vinove loze širom Starog kontinenta.
Herbarijum danas može da posluži našoj nauci da iz njega izvuče DNK materijal te prouči, pa čak i obnovi, stare sorte vinove loze Srbije.
„Herbarijum vinovih loza koji se čuva u Karlovačkoj gimnaziji je druga najstarija kolekcija u svetu koja je do danas sačuvana sa vinovim lozama, međutim ono što je posebna interesantnost zbirke jesu sačuvani grozdovi, ispresovani celi grozdovi. Osim listova i grozdova sačuvana su semena, i ova semena će definitivno biti jedan od važnih dokaza za upoređenje sorti koje imamo danas, koje smo imali pre 200 godina ili možda ako budemo imali sreće da pronađemo neko zrno grozda staro 500, 600, 700 godina takođe ovo seme može da bude referentno za upoređivanje”, rekla je naučni saradnik na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu Milica Rat.
Herbarijum sadrži i podatke koji dosta govore o istoriji vinogradarstva na prostoru Srbije. Posebnu pažnju privlače kartice pisane na nekoliko jezika kojima se govorilo na prostoru Fruške Gore pre dva veka.
„To su zapravo jezici koji nama otkrivaju puno o tome, ne samo koje sorte imamo već kako se tada govorilo. Sa druge strane smo saznali sa ovih etiketa i koja su burad korišćena za proizvodnju vina u tom periodu. S obzirom da imamo malo pisanih dokumenata koji o ovome govore ovi pisani dokumenti u herbarijumu apsolutno daju poseban doprinos za budući razvoj voćarstva i vinogradarstva u Srbiji”, dodala je Milica Rat.
„Ono što nam je bila najveća želja i što se već delom ostvarilo jeste da pokažemo ovim istraživanjem da postoje sorte koje do sada nisu potvrđene u svetu, da se kriju među ovom herbarskim kolekcijama a da se neke zapravo nalaze i danas u vinogradima na području Srbije i to je zapravo onaj neki cilj koji je možda važan ljudima, da pokažemo koliko je razvoj vinogradarstva i vinarstva u Srbiji oduvek bio na visokom nivou i da zapravo Srbija može da ponudi kvalitetna i mnogo važnije raznolika vina”, istakla je naučni saradnik Milica Rat.
Herbarijum vinovih loza koji se čuva u Karlovačkoj gimnaziji je druga najstarija kolekcija u svetu koja je do danas sačuvana.
