Deseto polufinale Melburna – faza, koju je srpski teniser u svakom pokušaju u karijeri preskakao.
Nova odlična partija, rutinski upisana pobeda protiv, na papiru, najtežim rivalom u dosadašnjem toku takmičenja.
Andrej Rubljov nije delovao ništa bolje od Aleksa de Minora iz prošlog kola – obojica su deklasirana na krcatoj “Rod Lejver” areni.
Teško je više i pronaći epitete u hvaljenju devetostrukog šampiona Ozi opena.
Da nema problema fizičke prirode, zaista ne bi bilo neskromno odmah ga proglasiti novim-starim kraljem Melburna.
Novak, kako nam je priznao, od jutra do mraka se bavi povredom zadnje lože leve noge, zbog koje u danima između mečeva preskače treninge.
Ništa novo nije bilo ni ovoga puta što se toga tiče, ali jeste brige, koja je, ispostaviće se, bila neosnovana.
Đoković je na treningu, možda bolje reći zagrevanju, uoči meča protiv Rubljova, imao neprijatnosti u predelu zgloba desne ruke. Znalo se da će pre susreta odraditi trening, ali nismo znali tačno na kojem mestu.
Novak i njegov tim su čekali da vide u kom pravcu će se odvijati meč dvojice Amerikanaca, Tomija Pola i Bena Šeltona, na najvećem stadionu.
Kada se ispostavilo da će ući u četvrti set, logičan izbor bila je “1573” arena, gde su njegovi navijači, čuveni “Nolefam”, bili spremni i strpljivo su čekali na izlazak svog miljenika.
Pojavio se Đoković sa uobičajenom ekipom, intenzitet je bio lagan, čisto da se oseti loptica, a ono što su svi pratili jeste tretiranje zgloba ruke od strane fizioterapeuta Miljana Amanovića.
U nekoliko navrata je radio istezanja i masaže, nameštao bandažu.
“Taman je prošla loža, sad ga muči ruka”, bili su komentari. Srećom, nije bilo ništa strašno, objasnio je posle meča Novak.
“To su svakodnevna zatezanja, čvorovi mali. Danas je zglob, sutra je rame, prekosutra vrat. To je sastavni deo profesionalnog sporta”, rekao je Đoković na konferenciji za medije.
Konferencija je prošla u uobičajenom ritmu, prvo pitanja na engleskom, a onda i na srpskom za Novaka, koji je standardno kasnio – “novakovski”.
Pričao je o narednom rivalu, Tomiju Polu, američkoj školi tenisa, povredama, Rodžeru Federeru, novoj sponzorskoj saradnji.
Konferencija je bila definitivno manje burna u odnosu na prošlu, koju je obeležio Novak odgovorom na napade da lažira povredu.
Uticaja toliko spominjane povrede na meču sa Rubljovom nije bilo, pošto je Novak bio na nivou što se tiče kretanja, a posle dužeg vremena videli smo i neka proklizavanja kojih nije bilo ranije tokom turnira.
Bio je ovo standardni dan u kancelariji za Novaka, koji je morao da se suočava sa provokatorima i ovoga puta.
Iako je publika na Ozi openu većinski pozitivno nastrojena, najčešće pojedinci umeju da iskoče u prvi plan ispadima.
Zbog njih je Đoković i ovoga puta reagovao kod sudije Džejmsa Keotavonga. U poslednjem gemu jedan od navijača je bio čak i izbačen, jer je vređao Novaka.
Bilo je još dosta interesantnih detalja na tribinama, a jedan je svakako i Tomas Tuhel, kojeg smo zapazili u gomili ljudi.
Ne znamo otkud trenera, koji je Čelsiju doneo titulu prvaka Evrope, baš kao što ne znamo ni kako je ruska zastava unesena na tribinu.
Znate da su zabranjene, a na ulasku u kompleks, ljudi zaposleni u obezbeđenju imaju podsetnik sa nekoliko vrsti zastava koje moraju da oduzmu.
Tokom pobedničkog govora Novaka na terenu i razgovora sa Džimom Kurijerom, primetili smo zastavu na kojoj su spojene srpska i ruska.
Još luđe je bilo ispred Rod Lejver arene, gde je jedan od navijača nosio zastavu sa likom Vladimira Putina, a stigao je da se fotografiše i sa Novakovim ocem Srđanom, kojem su takođe priređene ovacije.
Fešta je trajala bar pola sata, pevale su se i pesme (“Đurđevdan”, “Ko to kaže, ko to laže…”, a slavlje je nastavljeno i na splavovima na reci Jari.
Pre Novakovog pohoda na jubilarnu titulu, danas smo stigli da ispratimo malo i ženski tenis, a poznate su i sve polufinalistkinje.
Biće to sveslovenski okršaji, Viktorija Azarenka protiv Elene Ribakine, odnosno Arina Sabalenka protiv Magde Linet.
Čast Zapadnjaka, u obe konkurencije, braniće samo Tomi Pol, naredni Novakov protivnik.
“Znam njegov stil igre, mada nikad nisam igrao protiv njega. Gledao sam ga proteklih godina. Igra tenis života. Eksplozivan je, dinamičan, brz… Diktira poene forhendom. Veoma kompletan igrač. Prvo polufinale za njega, neće imati šta da izgubi. Probaće da igra najbolji tenis”, rekao je Đoković.
Šetajući kompleksom često naiđemo na naše ljude, ljude sa ovih prostora. Juče smo, na primer, sreli Njegoša.
Momak, koji radi u obezbeđenju, čuo je da pričamo prilikom izlaska iz zgrade i dobacio “Doviđenja”.
Usledila je standardna reakcija, osmeh zbog činjenice da smo 15.000 kilometara od Srbije naišli na još nekog našeg.
Nakon uobičajenog ćaskanja, priče o poslu, Melburnu, dotakli smo se i tenisa i činjenice da će u završnici Australijan opena igrati naši, pravoslavci, Sloveni, kako hoćete.
Pitali smo ga i o meču Novaka sa Rubljovom, Rusiji generalno – priznao je da u Australiji vlada rusofobija, veća nego na Zapadu.
Kakva bi priča bila kada bi neko iz (Belo)Rusije, a u ženskoj konkurenciji je to praktično sigurno, stigao do titule.
Nismo sigurni ni koliko bi im bilo drago da Novak osvoji, uz svo poštovanje koje srpski teniser dobija na svom omiljenom turniru.
Generalno, tokom njegovih mečeva, ima dosta Srba na tribinama, pa ne možete baš najjasnije da steknete utisak.
Baš kao što ni “šačica” provokatora ne znači da je cela Australija protiv Đokovića.
Odosmo previše u politiku i kompleksna pitanja, a ono što je najvažnije jeste tenis, sport u kojem se zna ko je gazda.
B92.
