Ljubice Adžović glumila je u filmovima “Dom za vešanje” i “Crna mačka beli mačor”, a za sebe je govorila da je nepismena “Ciganka”
Ljubica Adžović, glumom se proslavila u kultnim filmovima Emira Kusturice “Dom za vešanje” i “Crna mačka, beli mačor”, napustila je ovaj svet 2006. godine u 82. godini života. Njen život i karijera su bili oblikovani nizom neobičnih okolnosti, a njeno prisustvo u svetu filma ostavilo je dubok trag u domaćoj kinematografiji.
Rođena je u Crnoj Gori, a sudbina ju je dovela do Emira Kusturice. Slavni reditelj je pronašao Ljubicu u romskoj kućici u malom mestu Zaograd, nedaleko od Sutomora. Bio je fasciniran njenim prirodnim talentom i harizmom, te je odlučio da je dovede pred kamere. Kusturica je bio taj koji je Ljubicu Adžović lansirao u svet filma, a ona mu je bila zahvalna na tome.
Njena uloga u filmu “Dom za vešanje” označila je prekretnicu u njenoj karijeri. Tumačeći lik “ciganske babe”, postala je neprikosnovena zvezda i osvojila je srca publike i kritike. Njen talent bio je toliko autentičan da su je mnogi gledali kao pravog profesionalca. Ljubica je dobila nagradu za svoju ulogu na Kanskom festivalu 1992. godine.
Nakon ovog uspeha, Ljubica se ponovno pojavila u Kusturičinom filmu “Crna mačka, beli mačor”. U tom projektu, nazvala je Branku Katić, koleginicu s kojom je radila, “pravom unukom”. Njihov odnos je bio dubok i iskren, što je samo potvrđivalo njen talenat za stvaranje autentičnih likova.
Međutim, uprkos svom uspehu u svetu filma, Ljubica Adžović se na neki način vratila svojim korenima. Odlučila je da se vrati svom prethodnom zanimanju – čitanju sudbine iz karata na plaži u Sutomoru. Ovo je izazvalo mnoge spekulacije i priče o njenom životu.
U jednom periodu se pričalo da je 2001. godine pobegla u Francusku, tražeći azil zbog pretnji mafije koja joj je navodno tražila novac. Prema njenom svedočenju koje su preneli francuski mediji, napustila je Crnu Goru i otputovala u Albaniju, a zatim preko Italije stigla u Lion. Godinu dana pre svoje smrti, vratila se u svoj rodni kraj.
Ona je imala devetoro dece, a tačan broj unučadi i praunučadi nikada nije bila u mogućnosti da sazna. Njen život bio je obilježen mnogim neobičnim preokretima i tajnama.
Nakon svega što se događalo, došlo je do još jednog bizarnog obrta. Ljubica Adžović je bila optužena za učešće u ilegalnoj trgovini novorođenom bebom. Ova vest je uzdrmala Crnu Goru, ali ubrzo se ispostavilo da je došlo do zabune jer je osoba koja je imala isto ime i prezime kao i glumica bila umešana u taj zločin. Nažalost, neposredno nakon što je ova zabuna razrešena, Ljubica Adžović preminula je 23. maja 2006. godine nakon kratke bolesti.
Emir Kusturica, koji je bio blizak saradnik i prijatelj Ljubice Adžović, izrazio je svoje duboko žaljenje zbog njene smrti. Rekao je da su snimanja “Doma za vešanje” i “Crne mačke, bele mačke” bila najuzbudljivija iskustva u njegovoj karijeri. On je istakao da je Ljubica bila jedinstveni talenat i da je svaki kadar koji su zajedno snimili bio neprocenjivo iskustvo za njega kao reditelja.
“Ona je bila talenat koji se retko rađa. Voleo sam da sarađujem s Ljubicom. Svaki snimljeni kadar bio je neponovljivo uživanje i iskustvo za mene kao reditelja. Žalim zbog njene smrti.”, rekao je za Ljubicu Kusturica.
