Termin francuski poljubac danas je opštepriznat svuda u svetu i gotovo da ne postoji osoba koja ne zna kakvo je to ljubljenje na francuski način. Međutim, istorija najpoznatijeg na svetu poljupca je puna iznenađenja i neočekivanih obrta i nije nimalo romantična kao sam poljubac.
Francuski poljubac je možda i najpopularniji, najzastupljeniji poljubac na svetu. Univerzalni jezik ljubavi koji razumeju i praktikuju sve nacije i koji na najstrastveniji način opisuje emocije prema partneru.
Francuski poljubac su “izmislili” vojnici na frontu
Međutim, njegov nastanak se ne vezuje za neku romantičnu komediju, niti za ljubav dvoje ljudi koji su poželeli da o njoj ispričaju celom svetu. Umesto toga, nastanak francuskog poljupca se vezuje za Prvi svetski rat. Da, da, dobro ste pročitali, za rat.
Prvo pominjanje francuskog poljupca zabeleženo je u pismima na engleskom jeziku iz 40-ih godina 20. veka. Oduševljeni francuskom kulturom ljubljenja, engleski i američki vojnici koji su ratovali na frontu, pisali su memoare i pisma, u kojima su opisivali svoje intimne trenutke sa francuskim devojkama.
Suvenir iz Francuske koji odiše kulturom te zemlje
Nakon što se Prvi svetski rat završio, engleski i američki vojnici su se vratili u svoje domovine, ali su sa fronta sa sobom poneli i jedan “suvenir” – veštinu ljubljenja na francuski način. Zamislite samo oduševljenje momaka koji dočekuju svoju braću i prijatelje sa fronta i njih koji, umesto priča o ratištu i herojskim podvizima svojih saboraca, prepričavaju kako se Francuskinje ljube i to – koristeći jezik!
“To su specijalni poljupci strastvenih francuskih devojaka”, govorili bi engleski i američki vojnici svojim drugarima po povratku kući, objašnjavajući do detalja kako se tom prilikom koristi i jezik i kako je taj poljubac skroz drugačiji od onih na koje su oni inače navikli. On je seksualniji, energičniji, on obara s nogu svakoga! Čak i vojnike, koji važe za izdržljive i nepokolebive momke.
Francuski poljubac se u Francuskoj uopšte ne zove tako
Ubrzo se naziv francuski poljubac ustalio u zemljama iz kojih su dolazili vojnici koji su učestvovali u Prvom svetskom ratu, a malo-pomalo, on se širio i na druge zemlje. Za jako kratko vreme, ovaj vid ljubljenja postao je opštepriznat, baš kao i njegov naziv.
Međutim, ono što je posebno zanimljivo jeste da se u Francuskoj on uopšte ne zove tako, iako je praktično njihov narod taj koji je zaslužan za njegov nastanak. Umesto tog popularnog naziva, Francuzi veštinu strastvenog ljubljenja sa jezikom nazivaju nimalo romantično: “embrassement à langue perdue”, odnosno – poljubac sa lutajućim jezikom.
RTbalkan.
