O čuvenoj Grupi B Svetskog reli šampionata (WRC) smo dosta puta pisali na AutoRepublici. Iako je bila na sceni veoma kratko, tokom osamdesetih godina prošlog veka, donela je neke od najekstremnijih trkačkih četvorotočkaša ikada viđenih.
I svaki put kada smo pisali o Grupi B, fokusirali bismo se na veoma uspešne modele. Pričamo o ikonama kao što su Audi Quattro, Peugeot 205 T16 i Lancia Delta S4, ali smo retko posvetili pažnju automobilima koji su razočarali. Za današnju pijacu smo izabrali baš takav model i to Ford RS200, a ne samo što nije opravdao očekivanja već je u velikoj meri razlog zašto Grupa B danas više ne postoji.
RS200 je nasledio razne verzije modela Escort, a imao sve uslove za uspeh na papiru. Bio je relativno kompaktnih dimenzija (dužina kraća od četiri metra) i 1,8-litarski turbobenzinac je bio postavljen u sredini. Razvijao je 250 konjskih snaga u drumskom izdanju, odnosno između 350 i 450 „grla“ kada bi se pojavio na stazi. Ford će kasnije da predstavi i posebnu konfiguraciju nazvanu Evolution, sa moćnijim 2,1-litarskim turbobenzincem sa između 550 i 815 „grla“.
RS200 se pojavio na stazama tokom sezone vožene 1986. godine, ali je samo jednom završio na podijumu. To se desilo u Švedskoj kada je vozač Kali Grundel završio na trećoj poziciji. Ono što je „proslavilo“ ovaj automobil jeste sudar na portugalskom reliju, kada je vozač Hoakim Santos „upao u publiku“ sa RS200 i usmrtio tri osobe.
To nije bio prvi smrtni slučaj te sezone pošto je na Korzici stradao i ljubimac publike Anri Toivonen za volanom Lancije, pa je Svetska automobilska federacija FIA naredila gašenje takmičenja posle 1986. godine uz objašnjenje da su vozila previše nebezbedna. WRC će u budućnosti pružati značajno slabije četvorotočkaše. Zavisno kojim izvorima verujete, proizvodnja RS200 se zaustavila na cifri od 142 ili 148 jedinica.
Kolege sa sajta Auto Evolution pišu da je Ford nedavno zaštitio prava na imena „Ford RS200“ i „RS200“ u Evropi, pa nije trebalo da prođe mnogo vremena pre nego što su mediji krenuli sa spekulacijama da ćemo ga opet videti u serijskoj proizvodnji. Ukoliko do toga dođe, verovatno bi bio pozicioniran ispod Mustanga, za koga je potrebno izdvojiti 59.900 evra u Nemačkoj. Međutim, nemojte biti iznenađeni ako američki gigant iskoriati ovo ime i na nekom vozilu na struju ili pak specijalnoj verziji već postojećeg modela.
Cela priča takođe može da bude i „novinarska patka“. Nije retkost da automobilski proizvođači zaštite svoja legendarna imena čak i ako nemaju planove da ih opet iskoriste i prostog razloga da bi sprečili konkurenciju da ih iskoristi.
Na kraju dana, možda od svega ne bude baš ništa, a možda se nešto i desi. Nada umire poslednja…
AutoRepublika
