Puč u Gabonu tek je najskoriji od udaraca koje je francuska diplomatija pretrpela na afričkom kontinentu
Serija pučeva u Africi zadala je udarac francuskoj diplomatiji dok Rusija stiče sve čvršće uporište na kontinentu, piše francuski “Figaro”.
Afričke zemlje se tokom poslednjih godina uspešno oslobađaju preostalog francuskog uticaja i grade mostove na globalnom nivou, u mnogim slučajevima preko Moskve, napominje list.
“Figaro” podseća da se ruski predsednik Vladimir Putin prošlog meseca obratio na rusko-afričkom samitu i da je sastanak lidera BRIKS-a u Južnoj Africi, na kojem je primljeno šest novih članica u organizaciju, bio uspeh za Rusiju.
“To što su se Egipat i Etiopija pridružili BRIKS-u ohrabruje [druge] afričke države da gledaju u istom pravcu”, kaže anonimni zapadni ministar spoljnih poslova za ovaj list.
Sa druge strane, Pariz se odlučio za tvrd stav prema Nigeru: zahteva vraćanje predsednika Mohameda Bazuma na funkciju, odbija da prizna pobunjenike, da opozove svog ambasadora iz Niameja ili povuče svoje vojnike iz zemlje.
“Figaro” ističe da mesec dana nakon državnog udara jedva da nailazi na podršku. Američki predsednik Džozef Bajden, koji želi da zadrži američku vojnu bazu u Nigeru, ne vidi problem u dijalogu sa pobunjenicima.
Posle Nigera, događaji u Gabonu zadali su još jedan udarac francuskom uticaju, pošto je ta zemlja prethodno bila prinuđena da povuče svoje vojne kontingente iz Centralnoafričke Republike, Malija i Burkine Faso.
“U Gabonu, baš kao u Nigeru ili Maliju, Francuzima nedostaje neophodna poluga da promene situaciju”, rekao je izvor za “Figaro”.
Putin je na sastanku na marginama Samita BRIKS-a u Južnoj Africi 24. avgusta rekao da je većina država u svetu sve umornija od zapadnih pritisaka i manipulacija i da je spremna za ravnopravnu saradnju.
Prema rečima ruskog lidera, pažnja BRIKS-a je trenutno prikovana za Afriku.
