Udeo juana u trgovini više se nego udvostručio od početka Specijalne vojne operacije u Ukrajini, pokazala je analiza “Fajnenšel tajmsa”, porast za koji analitičari kažu da odražava i veću upotrebu kineske valute u trgovini sa Rusijom i rastuću cenu finansiranja u dolarima.
Podaci o finansiranju trgovine iz Svifta, međunarodne platforme za plaćanja i finansiranje, pokazuju da je udeo juana po vrednosti na tržištu porastao sa manje od dva procenta u februaru 2022. na 4,5 procenata godinu dana kasnije. Ovi dobici stavljaju kinesku valutu u tesnu borbu sa evrom, koji čini 6 odsto ukupnog iznosa.
Obe valute su, međutim, još uvek manje od udela dolara u trgovini, koji je u februaru 2023. iznosio 84,3 odsto, što je pad u odnosu na 86,8 odsto godinu dana ranije.
“Ovo je značajan potez”, rekao je Mansur Mohiudin, glavni ekonomista Banke Singapura. “Teško je zamisliti bilo šta drugo što bi moglo da stoji iza ove promene osim onoga što se dogodilo sa sukobom u Ukrajini”.
Sve veći udeo kineske valute u finansiranju trgovine – gde banke daju kredite da bi olakšali prekogranični promet robe – predstavlja blagodet za Peking u njegovom nastojanju da ubrza internacionalizaciju juana, i ozbiljan izazov za Zapad, koji je pokušao da iskoristi sankcije da zabrani velikim ruskim finansijskim institucijama da koriste Svift, piše “Fajnenšel tajms”.
Ruska trgovina obavlja se preko posrednika, tako da je činjenica da je Moskva odsečena od Svifta možda nebitna, rekao je Artur Krober, osnivački partner istraživačke grupe “Gavekal Dragonomiks”.
“Jasno je da se mnogo ruske nafte pojavljuje u Kini preko Bliskog istoka i Malezije”, dodao je on, ukazujući na “eksploziju” obima kineskog uvoza nafte iz Malezije od marta prošle godine koja premašuje proizvodne kapacitete zemlje.
Narodna banka Kine (PBoC) je sprovela usaglašenu akciju internacionalizacije u godinama koje su prethodile avgustu 2015, kada je devalvacija dovela do ozbiljnog odliva kapitala. Ovo je primoralo centralnu banku da preokrene kurs i nametne drakonske kontrole kapitala koje su zaustavile napredak Kine u promovisanju globalne upotrebe valute.
Najnoviji porast kursa juana u rangu valuta za finansiranje trgovine nije praćen većom upotrebom u međunarodnim plaćanjima putem Svifta, koja su dostigla oko 2 procenta globalnog ukupnog iznosa, ukazuje “Fajnenšel tajms”.
Međutim, Rusija ima pristup prekograničnom međubankarskom platnom sistemu (Cips), kineskoj alternativi Sviftu, a prošle godine bilateralna trgovina između dve zemlje porasla je na rekordnih 185 milijardi dolara pošto su ruske kompanije plaćale većinu kupovine kineske robe u juanima.
Ukupna poravnanja na Cipsu dostigla su 97 biliona juana (14 biliona dolara) 2022. godine, pokazuju podaci centralne banke, što je povećanje od 21 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Analitičari i ekonomisti kažu da je sve veći trošak finansiranja u dolarima takođe učinio kinesku valutu relativno privlačnijom za finansiranje trgovine. Federalne rezerve SAD su podigle kamatne stope devet puta od 2022. godine, dok je kineska centralna banka smanjila svoju referentnu osnovnu kamatnu stopu dva puta u istom periodu.
Guan Tao, glavni globalni ekonomista Međunarodnoj kineskoj banci i nekadašnji zvaničnik u Državnoj administraciji za devize, rekao je da je porast juana u finansiranju trgovine “povezan sa razlikama u monetarnim politikama SAD i Kine… Uloga juana se promenila od valute visoke kamatne stope u valutu sa niskom kamatnom stopom”.
Kada je reč o kamatnim stopama, s obzirom da su SAD podigle svoje stope, juan je jeftiniji. U poslednje vreme vidimo da postoji više interesovanja za finansiranje trgovine u juanima, rekao je Kelvin Lau, viši ekonomista za Kinu u “Standard čarteredu”. “Sa Rusijom ili bez nje, strukturno vidimo da se vraća internacionalizacija juana”.
PBoC je promenio svoju strategiju internacionalizacije juana od početka 2022. godine, navodi se u nedavnom dokumentu Džang Minga, zamenika direktora Odeljenja za međunarodne finansije Kineske akademije društvenih nauka.
Umesto da se fokusira na povećanje cena u juanima za sirovu naftu i proširenje pristupa stranih investitora hartijama od vrednosti, kao što je to činio do kraja 2021. godine, centralna banka je počela agresivno da se zalaže za veću upotrebu valute u poravnanju međugranične trgovine robom i poboljšanje globalnog pristupa derivatima vezanim za aktivu u juanima.
Taj oštriji fokus na poravnanje je evidentan iz poslova poput onog koji je prošlog meseca postignut sa Brazilom, koji će omogućiti najvećim ekonomijama u Aziji i Južnoj Americi da obavljaju trgovinske i finansijske transakcije u sopstvenim valutama.
“Kina ima snažan podsticaj da podstakne internacionalizaciju juana kako bi upravljala rastućim rizicima geopolitičkih tenzija i razdvajanja između SAD i Kine”, rekao je Ži Siaodžija, šef istraživanja Azije u “Kredi agrikolu”. “Ona je intenzivirala međunarodni dijalog i napravila određeni pozitivan napredak na ovom frontu, posebno sa Asocijacijom nacija jugoistočne Azije, bliskoistočnim i latinoameričkim ekonomijama”, dodao je on.
Međutim, u svetlu stroge kontrole kapitala koju održava kineska centralna banka, malo stručnjaka očekuje da će juan brzo napredovati u rangu globalnih platnih valuta. “Ne žuri im se”, kratko je objasnio Či Lo, strateg BNP Pariba.
Foto:Getty © VCG / Stringer
RT.
