Evropa je u trci sa vremenom da se naoruža.
Viši zvaničnici znaju da ne bi trebalo da računaju na Ameriku za odbranu Evrope, ali izgradnja sopstvenih vojnih sposobnosti zahteva odlučnost koju tek treba da pokažu. Napori kontinenta stavljaju ga na najmanje deceniju udaljenosti od mogućnosti da se brani bez pomoći, kako su “Blumbrgu” rekli izvori upoznati sa tim pripremama.
Usled strahova da ruska invazija na Ukrajinu predstavlja tek prvu fazu znatno širih imperijalnih ambicija, procene zapadnih obaveštajaca sugerišu da bi Kremlj mogao da bude u poziciji da napadne članicu NATO u znatno kraćem roku od tri do pet godina.
Mogući povratak Donalda Trampa u Belu kuću takođe je pojačao pritisak, nakon što je favorit republikanaca za predsedničkog kandidata rekao da bi ohrabrio ruski napad na NATO saveznike koji ne uplaćuju svoje doprinose. To bi ostavilo više od trećine alijanse van bezbednosnog kišobrana SAD, kako pokazuju nove brojke objavljene u sredu.
- “Vremena više nemamo”
Činjenica je da evropskim liderima ne treba ohrabrenje sa druge strane “velike bare” da se pretvore u ozbiljnu vojnu silu, ali sve, od zastoja u lancu snabdevanja do neslaganja oko nabavki, znači da su u zaostatku, preneo je Msn.com.
“Za sve je potrebno vreme. Mi ga, nažalost, nemamo”, rekao je estonski ministar odbrane Hano Pevkur u intervjuu u Briselu krajem januara.
“Kako je Evropa svedok najvećeg konflikta na svom tlu od Drugog svetskog rata, oseća se ugroženo. Zbog svoje duge istorije oslanjanja na SAD oseća se nespremno. A kako Tramp u anketama za novembarske predsedničke izbore usko nadmašuje svog demokratskog rivala – Evropa se oseća sve više uznemireno”, rekli su zvaničnici “Blumbergu” koji su tražili anonimnost za diskusiju o pitanjima strategije.
Ti strahovi verovatno će dominirati razgovorima od petka na godišnjoj Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu, skupu lidera, vojnih zvaničnika i bezbednosnih stručnjaka koji će se odigrati nekoliko dana pre druge godišnjice ruske invazije na Ukrajinu.
- Nepredvidivi neprijatelji i prijatelji
Trampove provokativne izjave samo su poslednje u nizu koje podsećaju evropske lidere kako se, u vreme kad se bore protiv nepredvidljivih neprijatelja, sada nose i sa nepredvidivim saveznicima.
Američki partneri u NATO zaustavili su dugoročni trend povećanjem izdataka za odbranu svake godine od ruske aneksije Krima 2014. – ipak nedovoljno da se takmiče sa američkom velikodušnošću, navodi “Blumberg”.
Ukoliko bi se evropske nacije danas našle na meti napada, i dalje bi zavisile od SAD za niz sposobnosti, a jaz je posebno velik u određenim oblastima, uključujući vazdušnu i protivraketnu odbranu i napredne kompjuterske sisteme potrebne za vođenje rata, rekli su upućeni izvori lista.
- Najgori scenario
Najgori scenario proizišao bi iz tri stvari koje se dešavaju uzastopno: Evropa ne reaguje dovoljno brzo da investira u svoju odbranu, Amerika ne uspeva da pošalju Ukrajini više pomoći i Tramp osvaja reizbor a zatim povlači SAD iz NATO, rekao je jedan viši evropski diplomata.
S obzirom da je samo poslednja od ovih stvari spoljna perspektiva nije teško videti zašto su evropski zvaničnici trenutno na ivici. Nekoliko njih reklo je “Blumbergu” da sumnjaju da Tramp želi da zastraši kontinent da troši više, umesto da se u potpunosti povuče iz alijanse.
Ako Rusija pobedi u Ukrajini a SAD obustave svoj angažman, bilo pre ili posle, glavne sile Evropske unije morale bi da urade mnogo više od nadoknađivanja postojećeg zaostatka kako bi odbranile istočni bok alijanse. Prisustvo NATO bi moralo da se utrostruči duž njegove nove granice sa ohrabrenim ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, rekao je “Blumbergu” drugi viši evropski diplomata.
Trenutno je 18 NATO saveznika na putu da dosegnu cilj potrošnje od dva odsto BDP-a, u poređenju sa svega tri zemlje u 2014. od kojih su jedna bile SAD, navodi list.
Ali trebaće vremena da se osete rezultati jer pokušavaju da proizvedu municiju i oružje u vreme kad potražnja skače širom sveta, što dovodi do konkurencije i za komponente i za sirovine.
- Nuklearni kišobran SAD
U poređenju sa 2023, EU očekuje da će ove godine utrostručiti proizvodnju artiljerijskih granata na oko 1,4 miliona jedinica.
Problem je što Rusija jača proizvodnju brže od očekivanog i, prema procenama Estonije, napraviće ove godine četiri miliona jedinica.
SAD trenutno ima oko 80.000 vojnika stacioniranih širom Evrope, protivraketne baze u Poljskoj i Rumuniji, četiri razarača u Španiji. Predvode borbenu grupu i doprinose snagama na istočnom boku. Takođe drže oko 100 komada taktičkog nuklearnog oružja u pet NATO zemalja – Belgiji, Nemačkoj, Italiji, Holandiji i Turskoj.
Iako Francuska i Britanija imaju nuklearno oružje, to ne bi bilo dovoljno da odvrati Rusiju od upotrebe svojih, kako smatra Ben Hodžis, bivši komandant američke vojske u Evropi.
“SAD pružaju nuklearni kišobran i zbog toga se Rusi nikad ne bi usudili da napadnu NATO zemlju”, rekao je on.
NATO i evropski saveznici rade na tome da svom oružju daju veću kompatibilnost, s obzirom na različite sisteme naoružanja koji se koriste širom Evrope, što otežava sposobnost snaga da se bore rame uz rame. Ovaj izazov je otkriven kad su ukrajinski vojnici pokušali – bez uspeha – da koriste municiju istog kalibra u sličnoj opremi koju su donirali različiti zapadni saveznici.
- “Sada znamo da smo sami”
Ali, sukobi između Pariza i Berlina oko kupovine stranih oružanih sistema podstiču tenzije u trenutku kad bi zajedničke nabavke mogle da rastu. Zabrinutost Pariza je da bi kupovinom van EU izmestili investicije koje bi inače išle u jačanja lokalne industrije.
“Svi se slažemo da je došlo do fragmentacije u Evropi jer svi imamo taj refleks da sve radimo sami. Sada moramo da imamo evropski refleks a to će sve da nas ojača”, rekla je holandska ministarka odbrane Kajsa Olongren u intervjuu krajem januara.
Neki od predloga u diskusijama uključuju inauguraciju evropskog odbrambenog komesara ili čak uvođenje malih bataljona koji bi odgovarali Briselu, prema jednom zvaničniku koji smatra da se verovatno ništa neće desiti pre evropskih izbora u junu.
U narednim nedeljama će komesar EU za industriju Tijeri Breton predstaviti strategiju evropske odbrane koja će, između ostalog, odrediti strateške oblasti za ulaganja i ukloniti birokratiju za preduzeća, navodi “Blumberg”.
On je na dešavanju prošlog meseca upro na Trampa, pozivajući Evropu da uradi “drastično” više da pojača svoju odbranu.
“Sada više nego ikad znamo da smo sami”, rekao je.
