Najmanje tri milijarde grantova i milijardu kredita koristiće vlade Zapadnog Balkana koje će imati rok od godinu ili dve da ispune ono što je dogovoreno
Plan rasta za Zapadni Balkan Evropske unije, biće primenjen kroz nove finansijske instrumente za šta je predloženo šest milijardi evra. Najmanje tri milijarde grantova i milijardu povoljnih kredita koristiće vlade zemalja Zapadnog Balkana, pod uslovom da ispune Reformsku agendu.
Isplate će se vršiti dva puta godišnje, na osnovu zahteva koje su podneli partneri sa Zapadnog Balkana i nakon što Komisija proveri da li su ispunjeni relevantni uslovi poput makrofinansijske stabilnosti, dobrog upravljanja javnim finansijama, transparentnosti i nadzora nad budžetom.
Zapadno-balkanski partner imaće jednu-dve godine da ispuni uslove, u suprotnom će se u narednim godinama iznos podeliti ostalima.
Naučni savetnik u Institutu za evropske studije dr Slobodan Zečević kaže za “Politiku” da EU praktično želi da ubrza razvoj zemalja Zapadnog Balkana da bi se one približile standardu koji postoji u EU, jer su, kako ocenjuje, prilično daleko od toga. Zečević ističe da smo mi negde na 30 do 50 odsto od prosečnog standarda koji imaju zemlje EU.
“Da bismo mogli da ih stignemo u ekonomskom razvoju, ovo su dodatna sredstva koja pod povoljnim uslovima bi trebalo da dobijemo. Ona bi bila uložena u raznorazne modernizacije i olakšanja, odnosno uključivanja određenih sektora u evropsku ekonomiju, primera radi digitalnog sektora u evropsku ekonomiju, primera radi, digitalnog sektora, energetike, da se olakša prevoz robe, da roba brže prelazi granicu i brže ulazi u EU”, naveo je Zečević.
S druge strane sredstva se, kako dodaje “Politika”, mogu koristiti za razvijanje železnice, obezbeđivanje čistijeg vazduha, filtera za otpadne vode…
Pravnik Milan Antonijević pojašnjava da, kada je reč o prioritetima unutar plana rasta, tu se pre svega misli na slobodno kretanje roba, usluga, radnika, pristup jedinstvenom području plaćanja u evrima, olakšavanje putnog prevoza, integraciju i dekarbonizaciju energetskih tržišta. Dodaje, da su u pitanju i moderne tehnologije, zelena tranzicija, jedinstveno digitalno tržište i integracija u industrijske lance snabdevanja.
Šest milijardi je zapravo podrška reformama i zato se i postavljaju visoki zahtevi.
“Ali zaista mislim da ćemo moći da vidimo mnogo pomaka na terenu, i to je pomoć koja pokazuje i solidarnost i svest EU da je naš region u srcu EU, da smo okruženi zemljama koje su već članice, koje koriste te potencijale, i to isto Srbija može učiniti”, ukazuje Antonijević.
U pojašnjenju plana rasta navodi se da prvi stub podrazumeva da će EU otvoriti određene oblasti jedinstvenog tržišta za partnere sa zapadnog Balkana.
“Partneri za Zapadnog Balkana će morati da preduzmu fundamentalne reforme, da se usklade sa pravnim tekovinama i ispune svoje obaveze u okviru Zajedničkog regionalnog tržišta. Tu spadaju slobodno kretanje usluga i radnika, pristup jedinstvenoj oblasti plaćanja u evrima, olakšavanje drumskog saobraćaja, integracija i dekarbonizacija energetskih tržišta, jedinstveno digitalno tržište i integracija u industrijske lance snabdevanja.
Drugi “stub” predviđa razvoj zajedničkog regionalnog tržišta koje bi vremenom dodalo 10 odsto regionalnog BDP-a zapadno-balkanskim ekonomijama.
U fokusu trećeg stuba je povećanje socio-ekonomske konvergencije za koju će partneri morati da reformišu osnovne oblasti, dok se četvrtim stubom predlaže novi finansijski instrument- mehanizam od šest milijardi evra za reformu i rast Zapadnog Balkana kombinujući grantove i koncesione zajmove.
Novac se, kako Zečević objašnjava za “Politiku”, dodeljuje na osnovu projekata koje mi predlažemo, iako oko 37 odsto ide na zaštitu životne sredine.
On navodi da bi trebalo ojačati slobodu kretanja kapitala, bolje funkcionisanje sudova i napredak uz vladavinu prava, a osim toga od Srbije se očekuje i da napreduje u normalizaciji odnosa sa “Kosovom”.
