Evropa se plaši da će ukoliko bivši američki predsednik osvoji drugi mandat na izborima u novembru, morati više da se osloni na sopstvene snage, naročito kada je u pitanju vojna sposobnost
Donald Tramp je dobio predizbore kod republikanaca i u državi Nju Hempšir. Time raste verovatnoća da će upravo on u novembru biti suparnik predsedniku Džou Bajdenu, baš kao i pre četiri godine, piše “Dojče vele”.
Ne samo da ankete daju realnu šansu da se Tramp vrati u Belu kuću, “Njujork tajms” piše da je u Davosu, među političarima i šefovima firmi, vladao utisak da se svetske elite već pripremaju na povratak Trampa.
Za mnoge u Evropi to je horor-scenario, konstatuje nemački medij.
Kristin Lagard, predsednica Evropske centralne banke, ocenila je da je eventualni Trampov povratak “jasna pretnja” za Evropu.
Belgijski premijer Aleksander de Kro smatra da bi u tom slučaju “Evropa više nego ikad morala da se osloni samo na sebe”.
Bivši švedski premijer Karl Bilt računa da bi sa Trampom Sjedinjene Države odustale od klimatske politike, da bi NATO učmao, a da bi se Tramp sastajao s “ortacima”, Putinom i Orbanom, i da bi se zaoštrili trgovinski ratovi.
Kako se pripremiti za eventualni drugi Trampov mandat? Suda Dejvid-Vilp, direktorka berlinske kancelarije američkog Nemačkog Maršalovog fonda, kaže da Evropa najpre mora da se pozabavi svojim vojnim kapacitetima.
“Evropa mora da postane snažan igrač, vojno, u konvencionalnom smislu. Da bude u stanju da se stara o bezbednosnim pitanjima u svom neposrednom susedstvu”, kaže ona za “Dojče vele”.
Nemački poslanik Jirgen Hart, spoljnopolitički portparol poslaničke grupe konzervativnih opozicionih demohrišćana, misli da Nemačka nije spremna za povratak Trampa.
“Premalo smo uradili u poslednje tri godine da pomognemo Bajdenu da dokaže da je stil saradnje prema Evropi uspešniji od Trampovog stila sukobljavanja. Niti smo probali da razvijemo zajedničku strategiju prema Kini, niti smo se držali dogovora kad su u pitanju naši izdaci za odbranu. To se samo donekle promenilo pod pritiskom rata u Ukrajini”, kaže Hart.
Što se tiče pogleda na sukob u Ukrajini, Dejvid-Vilpova kaže da u obe američke partije postoji načelna podrška za Ukrajinu, iako se ona među republikanskim kongresmenima smanjuje.
“Bez obzira ko bude pobedio u novembru, mislim da većina Amerikanaca smatra da Evropa treba da snosi veći deo tereta kad se radi o vojnoj pomoći i obnovi Ukrajine. Jer, to je na evropskom kontinentu”, kaže ona.
U evropskim prestonicama pribojavaju se i Trampovog odnosa prema NATO-u. Evropski komesar za zajedničko tržište Tjeri Breton nedavno je pred Evropskim parlamentom ispričao da je Tramp kao predsednik SAD u jednom razgovoru navodno rekao šefici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen da “ako Evropa bude napadnuta, nikad nećemo doći da vam pomognemo”.
Tramp već godinama izbegava da se precizno izjasni o tome da li bi vojno priskočio u pomoć partnerima u NATO-u, ako bi neki od njih bio napadnut, navodi se u tekstu.
“Zavisi od toga da li nas tretiraju primereno. Vidite ovako: NATO je iskoristio našu zemlju, a evropske zemlje su od toga imale koristi”, rekao je Tramp o tome sredinom januara.
Političar iz redova demohrišćana Hart misli da nije realno da Tramp otkaže Evropi nuklearni štit. Jer, kako kaže, nikome ne ide u prilog da se opet raspali trka u atomskom naoružavanju. Dodaje i da sadašnji nuklearni kapaciteti Francuske ili Velike Britanije nisu ni blizu američkim.
Hart zaključuje da će se “na kraju sve svesti na to da mi moramo da uplatimo veći finansijski doprinos za tu zajedničku taktiku odvraćanja”.
