U jeku kinetičkih ratova koji su prizivali nuklearnu apokalipsu, trgovinski ratovi su pali u drugi plan, a datum kada ističe Trampova suspenzija carina je 9. jul. Trenutno su na snazi američke carine od 10 procenata na većinu robe koja dolazi iz EU, kao i carine od 25 procenata na automobile, čelik i aluminijum. Tramp je najavio carine od 50 procenata na sav uvoz iz EU ukoliko ne dođe do sporazuma do 9. jula. Nemačka i Italija zagovaraju što brže sklapanje sporazuma, a ideji je naklonjena i Francuska. Postoji i grupa koja se zalaže za čvrst stav, ali uz zahtev za uravnoteženim pristupom. Sve tri pomenute zemlje beleže suficit u trgovini sa SAD.
Osnovnih 10 posto ostaje
Prema dosadašnjim šturim informacijama iz pregovaračkih krugova, SAD ne planira da odustane od osnovnih 10 posto carina na uvoz iz EU, kao što je dogovoreno s Ujedinjenim Kraljevstvom. Ustupci EU o kojima se raspravlja uključuju ublažavanje necarinskih barijera, kupovinu više američkih proizvoda, uključujući tečni prirodni gas (LNG), kao i, prema navodima The Wall Street Journal-a, ponudu saradnje sa SAD radi rešavanja ekonomskih problema EU i Kine. SAD navodno traže i ublažavanje evropske regulative u vezi sa tehnološkim kompanijama (Zakon o digitalnim uslugama), kao i izmena koje se odnose na zelene politike, uključujući deforestaciju.
Evropa je u šoku – vreme curi, a razorne carine mogle bi ekonomski uništiti dve zemlje!
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je u četvrtak objavila da je stigao novi američki pregovarački dokument. „Spremni smo za sporazum, ali ako ga ne bude, spremni smo da branimo svoje interese i sve opcije su na stolu“, izjavila je. Pritisak američkih pregovarača ogleda se i u njenim izjavama od ponedeljka kada je upozorila: „Kada je ugrožen proces suverenog odlučivanja unutar EU i njenih članica, to je previše“, dodajući da je taj proces „nedodirljiv“.
Francuski predsednik Emanuel Makron je izjavom „naša dobra volja ne bi trebalo da se tumači kao slabost“ podržao stav Komisije. U Evropskom savetu još postoji nada da će se moći izboriti za novu odgodu i nastavak pregovora posle 9. jula, što je veliki rizik, poznajući Trampa.
Tramp ponovo cilja EU
Suočavamo se sa realnošću u kojoj Tramp, tvrdeći da mu je Kina glavni rival, sprovodi stroge mere prema EU i pored toga što su evropske članice NATO-a prihvatile njegov zahtev da izdvajanja za odbranu budu 5% BDP-a. Generalni sekretar NATO-a, Mark Rute, odigrao je ulogu, kako pišu kritičari, „analnog alpiniste“ prema američkom predsedniku.
„Kineska i američka strana su nedavno, nakon odobrenja koje su trebali da daju Tramp i kineski predsednik Si Đinping, dodatno potvrdile detalje sprovođenja konsenzusa postignutog na trgovinskim pregovorima u Ženevi. Kina će revidirati i odobravati zahteve za izvoz kontrolisane robe u skladu sa zakonima i propisima. SAD će u skladu s tim ukinuti niz restriktivnih mera protiv Kine“, saopštilo je kinesko Ministarstvo trgovine u petak.
Pregovori sa Kinom, glavnim konkurentom za globalnu dominaciju u 21. veku, napreduju, dok oni sa EU, donedavno ključnim saveznikom, zavise od stava EU o tretmanu kompanija poput Facebooka, koje bi morale dobiti ustupke.
Tramp preti žestokim udarom na EU: ‘Preporučujem carinu od 50 posto!‘
Sve se na kraju svelo na retke minerale
Kinesko Ministarstvo reagovalo je na izjavu Hauarda Latnika, američkog ministra trgovine, koji je u četvrtak za Bloomberg rekao da su SAD i Kina finalizirale trgovinski sporazum postignut prošlog meseca u Ženevi. „Isporučiće nam retke metale, a kada to urade, mi ćemo ukinuti naše kontramere“, rekao je Latnik. Bloomberg podseća da se između ostalog radi o ograničenju izvoza etana (koristi se za proizvodnju plastike), softvera za čipove i mlaznih motora.
Tramp nije imao izbora.
Za razliku od EU, Kina se dobro pripremila za trgovinski rat i udarila SAD tamo gde je najranjiviji – na izvoz retkih minerala, o kojima zavisi savremena tehnologija, a Peking kontroliše 90% svetske trgovine njima. Proizvođači automobila su početkom maja pisali Beloj kući da će morati da prekinu proizvodnju, pa američkim pregovaračima nije preostalo ništa drugo nego da prihvate kineske uslove, koji uključuju i izvoz softvera za poluprovodnike – ključni element u usporavanju kineskog tehnološkog napretka, posebno u oblasti veštačke inteligencije. EU ne raspolaže takvom polugom u odnosima sa SAD.
Kina ima i unutrašnje razloge – u petak je objavljeno da profit kineskih izvoznika pada, iako su stub ekonomije, a deflatorni pritisci ne jenjavaju. Premijer Li Ćijang je u sredu izjavio da Kina može izgraditi ekonomiju zasnovanu na potrošnji, ali to Vladi ne uspeva već godinama. Ove informacije su razlog zašto se Peking nije uključio u izraelsko-američko-iranski sukob – važnije od Irana im je bilo da obezbede sporazum sa Vašingtonom koji će smanjiti carinski pritisak.
Reuters zaključuje: „Iako sporazum ukazuje na potencijalni napredak nakon meseci trgovinske neizvesnosti i poremećaja od kada je Tramp preuzeo funkciju u januaru, on takođe ističe koliko je dug put do konačnog trgovinskog sporazuma između dva ekonomska rivala.“
Latnik je rekao da će SAD uskoro postići sporazume sa 10 glavnih trgovinskih partnera, bez navođenja imena, a Tramp je izjavio da je Indija jedan od njih. Pregovori sa Indijom trebalo bi da se nastave tokom vikenda, a Nju Delhi se protivi otvaranju tržišta za američke genetski modifikovane proizvode. EU i Indija su početkom meseca objavile da bi do kraja godine mogli da postignu sporazum o slobodnoj trgovini – ali verovatno bez obuhvatanja poljoprivrednih proizvoda.
Ko će biti brži – EU ili SAD?
