Dok Portugal poslednjih dana prži toplotni talas, kupače duž severne i centralne obale u nedelju je iznenadio još jedan, znatno ređi vremenski fenomen – takozvani roll cloud (valjkasti oblak).
Fascinantna formacija nalik ogromnom cevastom oblaku nadvila se nad obalom između Penichea i Póvoa de Varzima između 17 i 18 časova. Iako deluje zastrašujuće, reč je o prirodnoj pojavi koja je, prema rečima klimatologa Maria Marquesa, bezopasna i brzo prolazna, prenosi BBC.
This cloud rolled in like an actual tsunami over Portugal.
— Massimo (@Rainmaker1973) June 30, 2025
It's actually called a roll cloud.pic.twitter.com/0MA27DS4ia
– Brzo se formira i jednako brzo nestaje. Ljude zna da uplaši jer izgleda opasno, ali to je samo oblak – objasnio je Marques, dodajući da je takva pojava u Portugalu retka, ali ne i bez presedana. Češća je, kaže, u Australiji, naročito zbog temperaturnih razlika koje donosi hladan vazduh iz pravca Tasmanije.
Roll cloud nastaje kada se topli vazduh sa kopna, ugrejan tokom dana, počne dizati pri zalasku sunca, dok sa mora dolazi hladniji i gušći vazduh koji ga potiskuje. Upravo zbog toga takve formacije nastaju uz obalu i imaju karakterističan valjkasti izgled.
Roll cloud na obali Portugala
Jedan od svedoka, Tiago Pinho iz Figueira da Foza, rekao je da je odmah prepoznao šta se dešava i pripremio kameru, dok su mnogi oko njega paničili. Slične reakcije zabeležene su i severnije, prema rečima drugog svedoka, Ruija Fernandesa.
A massive roll cloud, resembling a giant wave, stunned beachgoers in Póvoa do Varzim and Figueira da Foz, Portugal, on June 29. The rare phenomenon brought strong winds and dramatic skies along the coast. #RollCloud #Portugal pic.twitter.com/8cfj5HC4bQ
— GeoTechWar (@geotechwar) June 30, 2025
Portugalska meteorološka služba IPMA dan kasnije je potvrdila pojavu retkog oblaka putem satelitskih snimaka.
Toplotni talas u Evropi: Italija zabranjuje rad na otvorenom, Francuska zatvara škole
Italija je zbog toplotnog talasa koji hara Evropom u nekoliko regiona zabranila rad na otvorenom tokom najtoplijih sati, Francuska je zatvorila škole i deo Ajfelove kule, dok je Španija u utorak potvrdila najtopliji jun otkako se ti podaci beleže.
Rizici rada na terenu pri ekstremnim temperaturama istaknuti su kada su italijanski sindikati za smrt građevinskog radnika u blizini Bolonje u ponedeljak okrivili vrućinu. Vlasti Barselone istražuju da li je vrućina uzrok smrti radnika na čišćenju ulica tokom vikenda.
Turska se istovremeno bori sa šumskim požarima zbog kojih je morala da evakuiše oko 50 hiljada ljudi u okolini Izmira, kao i iz provincija Manisa i Hatay na jugoistoku zemlje.
Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva na svetu – dvostruko brže od globalnog proseka, pokazuju podaci evropske meteorološke službe Kopernikus. Toplotni talasi u Evropi počinju ranije i traju duže.
– Ono što je izuzetno… ali ne i neviđeno, jeste doba godine – rekla je portparolka Svetske meteorološke organizacije Clare Nullis, dodajući da su ekstremne vrućine koje traju „inače uobičajene kasnije tokom leta”.
Visoke temperature Sredozemnog mora dodatno zagrevaju kopno, dodala je Nullis. Sredozemno more je kod španske obale dostiglo rekordnu temperaturu od 30 stepeni – šest više od sezonskog proseka.
Španija je ove godine zabeležila najtopliji jun otkad postoje merenja, sa prosečnom temperaturom od 23,6 stepeni, saopštila je njena meteorološka agencija AEMET. Engleska je, s druge strane, zabeležila najtopliji jun još od 1884. godine.
Crveni krst je za stanovnike južnog španskog grada Malage uspostavio klimatizovana „klimatska skloništa”, rekao je portparol Tommaso Della Longa. U Nemačkoj se građani sele na skijaške staze kako bi izbegli gradske vrućine.
Ekstremne vrućine godišnje ubiju do 480 hiljada ljudi širom sveta, pokazuju podaci švajcarske reosiguravajuće kompanije Swiss Re, koja upozorava da je taj broj veći od ukupnog broja žrtava poplava, zemljotresa i uragana.
Temperature obaraju rekorde i u Francuskoj, gde su u utorak na nekim mestima dostigle i do 41 stepen. Zatvoreno je skoro 1900 škola, kao i deo Ajfelove kule zbog zagrevanja njenog čelika.
Naučnici upozoravaju da su emisije gasova staklene bašte, pre svega zbog fosilnih goriva, ključni uzrok klimatskih promena. Tome dodatno doprinose deforestacija i industrija. Prošla godina bila je najtoplija godina na planeti otkad se beleže merenja, piše Reuters.
