Krompir koji Endru Brenton uzgaja na svojoj farmi govori sve što treba da znate o vremenskim uslovima u 2023. godini – trulež!
Od kraja septembra do januara, na njegovu farmu u Linkolnširu palo je kiše koliko padne za godinu dana. Njegova polja bila su pod vodom nedeljama, krompir je ostane da trune u poplavljenoj zemlji.
Voda se sada povlači, ali nedeljama je sama težina vode na mnogim njegovim poljima – oko 2.400 tona po hektaru – ostavila tlo previše vlažno i zbijeno za setvu prolećnih useva.
“Čak i da je fizički moguće, neisplativo je”, kaže Brenton.
Ovaj poljoprivrednik iz Britanije nije usamljen u svojoj muci. Prema najsveobuhvatnijoj analizi klime u Evropi 2023. godine, to je bila četvrta najvlažnija godina na celom kontinentu, a decembar je bio najkišniji mesec ikada u mestima kao što je Velika Britanija.
Ekstremni vremenski uslovi izazvali su gubitke od najmanje 13 milijardi evra i pogodili 1,6 miliona ljudi, navodi se u izveštaju.
“Prethodna godine je zaista bila izuzetna“, kaže dr Samanta Berdžes, zamenica direktora Službe za klimatske promene Kopernikus EU, koja je izradila izveštaj u saradnji sa Svetskom meteorološkom organizacijom.
“Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva, sa temperaturama koje rastu oko dvostruko više od prosečne stope i sa tri najtoplije godine u evidenciji koje se sve dešavaju od 2020. godine“, kaže dr Burdžis.
Serija oluja tokom cele godine izazvala je poplave širom centralne i južne Evrope, a Slovenija je pretrpela katastrofu koja se smatra najskupljom u svojoj istoriji. Poplave su pogodile 1,5 miliona ljudi.
Prosečne temperature okeana u severnom Atlantiku, glavnom pokretaču evropskih vremenskih sistema, bile su najviše zabeležene i bile su stepen ili više od proseka tokom većeg dela 2023.
Evropski glečeri su takođe pretrpeli istorijske nivoe topljenja i tokom 2022. i 2023. zajedno izgubili su 10% preostalog leda.
Krajem jula najveće područje Evrope ikada zabeleženo patilo je od “toplotnog stresa” gde je “osećaj kao da se ljudi krčkaju na temperaturi od 46 ili više, navodi se u izveštaju.
Nusproizvod te ekstremne vrućine bili su, naravno, šumski požari – uključujući najveći ikada zabeleženi šumski požar na kontinentu u Grčkoj.
Ironija je da se zbog klime na kontinentu poput Evrope, okruženom okeanima, globalno zagrevanje može doneti i ekstremne toplotne talase i ekstremne padavine.
“Znamo da ćemo u toplijoj klimi dobiti više toplotnih talasa i da će ti toplotni talasi biti intenzivniji. Takođe znamo da u toplijoj klimi atmosfera može da zadrži više vlage, što će značiti da će olujni događaji biti intenzivniji”, kaže dr Burdžes.
Poljoprivrednicima poput Brentona nije potreban klimatolog da ih ubedi u to.
U leto 2022. godine, njegov krompir se krčkao na +40 stepeni Celzijusa.
Ipak, poljoprivrednici nastavljaju da proizvode hranu i pod ovim ekstremnim uslovima.
Vremenske nepogode znače da nisu svi delovi zemlje podjednako pogođeni svake godine.
Ali ekonomija proizvodnje hrane, sa niskim cenama koje destimulišu poljoprivrednike da proizvode višak, znači da klimatski šokovi mogu biti finansijski pogubni – kao i da utiču na cene za potrošače.
“Istorijski gledano, hrana je vredela tako malo da gubite novac na proizvodnji viškova. Realno da biste se izborili sa prirodnom katastrofom, potrebni su vam nepredviđeni slučajevi“, kaže Brenton za Sky News.
Za sada, gde su njegove njive dovoljno suve, on buši zbijeno zemljište za ovogodišnji rod i nada se da će klima 2024. biti blaža.
