Dok cene goriva dostižu najviše nivoe u poslednjih nekoliko godina, evropske ekonomije suočavaju se sa talasom poskupljenja, usporavanjem industrije i rastućim geopolitičkim pritiscima. Građani se postepeno prilagođavaju skupljem životu, dok vlade traže balans između socijalne stabilnosti, energetske bezbednosti i međunarodnih obaveza.
Rast cena energenata usled globalnih kriza donosi nove izazove širom kontinenta, dok se države i građani različito nose sa posledicama.
Cena goriva u Evropi dostigla je najviši nivo od početka rata u Ukrajini, u Nemačkoj se kreću između 2,3 i 2,4 evra po litru. Iako je reč o značajnom udaru na kućne budžete, čini se da su građani u velikoj meri prihvatili novu realnost, dok vlade ne pokazuju spremnost za značajnije intervencije.
“Došao sam kolima u Srbiju i točio gorivo usput – cene su svuda niže nego u Nemačkoj i nema gužvi”, kaže dopisnik RTS-a iz Nemačke Nenad Radičević.
Slovenija – ograničenja na papiru, cene u porastu
U Sloveniji su formalno i dalje na snazi ograničenja od 50 litara goriva po vozilu, ali se ta mera u praksi retko primenjuje. Cena goriva je od početka krize na Bliskom istoku porasla sa 1,3 na 1,6 evra po litru, a novo poskupljenje očekuje se već početkom naredne nedelje.
“Ipak, cene su i dalje povoljnije nego u Austriji ili Italiji, dok na auto-putevima dostižu i do dva evra po litru zbog velikog broja vozača iz okolnih zemalja koji dolaze u Sloveniju da toče gorivo jer je povoljnije“, ističe urednik slovenačkog Dela Janez Tomažič.
Istovremeno, slovenačka vlada razmatra mere za ublažavanje inflacije, uključujući i moguće smanjenje PDV-a na osnovne životne namirnice, ali konkretna odluka još nije doneta.
Nemačka industrija pod pritiskom
Ekonomske posledice visokih cena energenata posebno su vidljive u Nemačkoj, koja se sve više suočava sa procesom deindustrijalizacije. Automobilska industrija, kao jedan od stubova privrede, nalazi se u krizi, a brojni proizvođači sele proizvodnju u zemlje sa jeftinijom radnom snagom.
Pored toga, suočavaju se sa problemima i hemijska i druge industrije, dok privrednici ukazuju na prekomernu birokratiju.
“Nemci tvrde da trećinu radnog vremena provedu popunjavajući formulare koji stižu iz Berlina i Brisela”, navodi Radičević.
Brisel poziva na zajedničku akciju
Za razliku od većeg dela Evrope, u Briselu su cene goriva prvi put u blagom padu od početka krize na Bliskom istoku – benzin košta oko 1,9 evra, a dizel 2,3 evra po litru.
“Naglih skokova cena drugih proizvoda nije bilo, ali ako se kriza nastavi, problemi će se osetiti širom Evrope”, upozorava dopisnik RTS-a iz Brisela Dušan Gajić.
On dodaje da Evropska komisija insistira na koordinisanom pristupu država članica, umesto pojedinačnih rešenja, imajući u vidu da Evropa u velikoj meri zavisi od uvoza fosilnih goriva, pre svega iz zemalja Zaliva.
Geopolitika i energetska neizvesnost
Globalne tenzije dodatno komplikuju situaciju. Svet se sve više deli na američki i kineski blok, što se snažno odražava i na Evropu. Politički pritisci da se evropske zemlje jasno svrstaju uz SAD u odnosima sa Kinom i u konfliktima na Bliskom istoku postaju sve izraženiji.
Istovremeno, Kina je već obezbedila velike količine energenata, dok su druge azijske zemlje manje spremne za krizu.
“Odnosi Evrope sa Kinom su negde između konkurencije i skladnog braka”, ocenjuje Radičević.
Iako se u pojedinim evropskim zemljama, poput Mađarske i Slovačke, čuju glasovi za obnovu saradnje sa Rusijom u oblasti energetike, takav scenario za sada deluje malo verovatno.
Odricanje od ruskih energenata predstavljeno je kao moralna odluka, što dodatno otežava eventualni zaokret u energetskoj politici Evropske unije.
