Makron i Šolc se ponovo sukobljavaju oko toga kako da se suprotstave protekcionističkoj politici SAD i kineskoj moći.
Emanuel Makron i Olaf Šolc predvode dve najveće ekonomije Evropske unije, Francusku i Nemačku, a dve zemlje dele granicu od oko 450 kilometara. Ali kada je reč o zaštiti Evrope od globalnih pretnji, dva suseda znaju kako da se ponašaju kao da žive na različitim planetama.
Na ekonomskom forumu Berlinskog globalnog dijaloga u četvrtak u Berlinu, francuski predsednik je upozorio da bi EU „mogla da umre“ i da će, ako nastavi sa „klasičnim“ programom slobodne trgovine, „nestati sa tržišta“ za dve-tri godine. . On je izrazio stav da bi Evropa trebalo da usvoji više protekcionistički program ako želi da preživi. Nemački kancelar Šolc je u međuvremenu tvrdio da napori da se evropska industrija zaštiti od nepoštene trgovinske prakse „ne smeju da dovedu do nanošenja štete nama samima“. Nemačka je u petak glasala protiv novih tarifa EU na kineska električna vozila, kako prenosi BBC, nakon što je Šolc intervenisao kako bi pojačao protivljenje svoje zemlje tom potezu.
Visoke carine će i dalje biti uvedene nakon što je većina država članica podržala planove, nadjačavajući protivljenje Nemačke. Za zaustavljanje tog plana bila je potrebna većina od 27 država članica, što se nije dogodilo na glasanju u petak. Pokret za uvođenje carina ima za cilj da zaštiti evropsku automobilsku industriju od onoga što političari EU vide kao nepravedne kineske državne subvencije za sopstvene automobile. Carine na električne automobile proizvedene u Kini trebalo bi da porastu sa 10% na do 45% u narednih pet godina. Odluka, koja je podelila zemlje članice EU kao što su Francuska i Nemačka, rizikuje da izazove trgovinski rat između Brisela i Pekinga, koji je tarife proglasio protekcionističkim. Upravo to zabrinjava Nemačku, koja se usprotivila jer njena auto industrija u velikoj meri zavisi od izvoza u Kinu.
Ovaj sukob dodatno dramatizuje dilemu sa kojom se suočava 27 vlada evropskog bloka u veoma osetljivom trenutku za globalnu trgovinu, piše Politico. Predsednički izbori u SAD 5. novembra biće, prema anketama, krajnje neizvesni i mogli bi da dovedu do reizbora republikanskog kandidata Donalda Trampa. On je tokom svog mandata u Beloj kući bio u napetoj i teškoj igri sa EU po pitanju trgovine i predložio je uvođenje novih carina ako ponovo uđe u Belu kuću.
Ali čak je i predsedništvo demokrate Džoa Bajdena odvelo američku politiku u protekcionističkom pravcu, favorizujući domaće kompanije za industrijske investicije vredne stotine milijardi dolara i namamivši evropske kompanije da se presele u SAD. Kako Kina postaje sve asertivnija i prodornija, posebno u kritičnim novim ugljenično-neutralnim tehnologijama i lancima snabdevanja, EU ima neke izbore ako želi da se takmiči. Ove odluke će zahtevati visok stepen konsenzusa među nacionalnim liderima, a čini se da se dve najveće političke i ekonomske sile evropskog bloka ne mogu složiti.
Neslaganje oko najvažnijih pitanja
Na forumu u Berlinu u sredu, Šolc i Makron su se rukovali, razmenili tople osmehe, a zatim proveli dan nudeći potpuno različite vizije o tome šta bi Evropa trebalo da uradi sledeće. Oni su se razišli oko ključnih pitanja, uključujući predloge za zajedničko zaduživanje EU, tarife na uvoz kineskih vozila i trgovinske pregovore sa južnoameričkim zemljama.
Tokom sesije pitanja i odgovora, Makron je nagovestio poteškoće sa Šolcom na pitanje da li će uspeti da ubedi Berlin da razmotri zajednički dug EU, kao što je sugerisano u zvaničnom izveštaju bivšeg italijanskog premijera i šefa Evropske centralne banke Marija Dragija. Francuski lider se tada nasmejao i rekao da se to poslednji put dogodilo kao odgovor na pandemiju, uz pomoć „kolege po imenu kovid-19“.
Makron i Šolc razgovarali su o Dragijevom izveštaju o konkurentnosti Evrope, koji će biti na dnevnom redu sledećeg samita Evropskog saveta. Zvanično, i Pariz i Berlin kažu da se slažu sa Dragijem. Ali u stvarnosti se ne slažu oko predloženog novog talasa zajedničkog zaduživanja EU za ulaganje u strateške sektore i odgovor Kini i SAD. Dok je Francuska često pozivala na novo zaduživanje EU i ponavljanje iskustva iz plana oporavka nakon pandemije, za Nemačku je to put kojim nikako ne treba ići.
Ovo nije prvi put da se dvojica lidera ne slažu i sukobljavaju oko evropske politike, podseća Politico. Tenzije se često rasplamsavaju i jednom su kulminirale otkazivanjem zajedničkog sastanka vlada 2022. Ne pomaže ni to što Šolc i Makron imaju veoma različite stilove rukovođenja i što se lično ne slažu posebno dobro.
Tokom proteklih meseci, Francuska i Nemačka su uložile velike napore da javnosti predstave zajedničku viziju ekonomske agende EU, potpisujući zajedničke nacrte evropske industrijske politike i sarađujući u izradi amandmana na zaključke samita Evropskog saveta. Ali kada su u pitanju najveća egzistencijalna pitanja i problemi sa kojima se Evropa suočava, Berlin i Pariz se sistematski ne slažu.
Francuska je vodila istragu EU o subvencionisanim kineskim električnim vozilima, što je rezultiralo privremenim tarifama na kineska električna vozila. Otkako je istraga pokrenuta prošle godine, Nemačka je izrazila zabrinutost da bi mogla da pogodi Evropu. Potvrdu uvoznih carina predložila je Evropska komisija u petak, a nemački automobilski giganti BMV, Mercedes i Folksvagen pozvali su nemačku vladu u Berlinu da se tome suprotstavi, uvereni da bi prodaja na njihovom najvećem tržištu mogla biti ugrožena ako Kina uzvrati kontramerama.
Ali istina je da su i Šolc i Makron, uprkos retorici dvojice lidera da misle pre svega na najbolje za EU i da brane njene interese, čvrsto fokusirani na domaće probleme i pitanja. „Mi jednostavno nemamo iste interese“, kaže francuski senator Ronan Le Gleut, predsednik Grupe prijateljstva francusko-nemačkog Senata. „Nemamo iste prioritete, francuska automobilska industrija ne izvozi u Kinu ili vrlo malo… dok stvari poput Folksvagenove krize zabrinjavaju sve u Nemačkoj“, dodaje on.
Pogled prema kući
Makron je u sredu pozvao na više prekograničnih spajanja kompanija iz zemalja EU u ne previše implicitnoj kritici nemačke vlade, koja očajnički želi da spreči preuzimanje nemačke Commerzbank od strane italijanskog bankarskog giganta UniCredit. Prema Le Gleutu, Francuska i Nemačka uvek prolaze kroz fazu neslaganja pre nego što konačno započnu sumnjive poslove na putu ka kompromisu. „Na kraju krajeva, nećemo dislocirati EU zbog nacionalnih razlika“, kaže on. Le Gleut ističe da su Pariz i Berlin prošle godine konačno postigli dogovor o reformama energetskog tržišta.
Međutim, ova rasprava nikako nije završena. Nakon što su provele godine u borbi oko toga da li da nuklearnu energiju uključe na listu zelenih investicija EU, dve zemlje su nastavile da se sukobljavaju po tom pitanju u skoro svakom narednom briselskom tekstu. Francuska, u kojoj nuklearna energija pokriva oko 70 odsto svojih energetskih potreba, želi da prizna nuklearnu tehnologiju kao stratešku i ublaži pravila državne pomoći za ovaj sektor, a visoki nemački zvaničnik upozorio je prošle nedelje da sredstva EU ne bi trebalo da se troše na nuklearnu energiju.
I Berlinu i Parizu postaje sve teže da naprave ustupke koji uznemiruju birače kod kuće, čak i ako njihove zemlje imaju koristi od kompromisa. Francuski predsednik se suočava sa podeljenom Narodnom skupštinom i sve snažnijom krajnjom desnicom. Istovremeno, Šolc, čija je stranka doživela niz izbornih debakla, fokusiran je na savezne izbore, koji su zakazani za septembar sledeće godine, ali bi mogli da budu održani i ranije ako se njegova vlada raspadne. Frustracije takođe rastu u obe prestonice zbog percipirane nesposobnosti svake od njih da odstupe od egzistencijalnih pitanja EU.
Nils Šmid, poslanik Šolcovih socijaldemokrata, rekao je o slobodnoj trgovini da bi mnoge zemlje radije „trgovale sa EU nego sa Kinom”. Ali ako Brisel nastavi da odlaže sporazum između EU i južnoameričkog trgovinskog bloka Merkosur, Kina će biti ta koja će redefinisati pravila trgovine, kaže on. „Postoji geopolitička dimenzija – često Francuzi optužuju Nemce da ne razmišljaju o geopolitici, ali mi osećamo da su zaglavljeni u svom francusko-francuskom razmišljanju“, rekao je Šmid, koji je i član francusko-nemačke parlamentarne skupštine. U Nemačkoj raste nestrpljenje“, zaključio je on.
