„Tamo će plaćati manje poreza. Biće srećniji i slobodniji. Manje je verovatno da će se naći usred sveopšteg rata. Njihov životni standard biće znatno viši’
Vreme je da se oplakuje stara Evropa. Gnjilovanje se više ne može ukloniti, predaleko je palo. Dekadencija, pacifizam i samoprezir su suviše duboko usađeni u nju. Spirala negativnosti postala je nezaustavljiva. Nekada najbogatiji i najrazvijeniji kontinent na svetu, Evropa je gotova, a ostatak sveta je svestan njenog sramnog propadanja. Svesni su toga i neki zavedeni Evropljani. Patologije koje je muče, a za koje je ona sama kriva – katastrofalni ekonomski kraj, gotovo potpuna geopolitička irelevantnost, migrantska i integraciona kriza i zjapeći demokratski deficit – metastazirale su i postale suviše složene.
Trećerazredne evropske elite, a posebno sebični i demagoški političari koji su to ravnodušno posmatrali dok se društveno, vojno i demografski raspadala, nisu u stanju da se izbore sa ovim metastaziranim patologijama. Nemačka, Francuska, Holandija i druge zemlje su na ivici društvenih eksplozija, a poljoprivrednici su postali najnoviji segment evropskog društva koji se predao radikalizmu. Mladim i ambicioznim Evropljanima bilo bi bolje da se presele u Sjedinjene Države, posebno u Floridu ili Teksas, savezne države koje se aktivno bore protiv probuđene ideologije. Tamo će plaćati manje poreza. Život će biti bolji, biće srećniji i slobodniji. Manje je verovatno da će se naći usred sveopšteg rata. Njihov životni standard biće znatno viši.
Ovako glase prva tri poglavlja kolumne britanskog novinara i urednika The Sundai Telegrapha Allistera Hita, zagovornika Bregzita i slobodnog tržišta. U 2018, Hit je primetio da ono što ekstremna desnica i alternativna desnica nazivaju „kulturnim marksizmom“ hara u Evropi i Americi. Oni veruju da akademski građani i intelektualci rade na uništavanju zapadnog društva i da žele da zamene hrišćanske vrednosti i tradicionalistički konzervativizam liberalnim vrednostima. Desničari u njega smatraju ga odgovornim za politiku identiteta, političku korektnost i moderne progresivne pokrete. „Kulturni marksizam“ neki smatraju teorijom zavere koja je nastala u antisemitskim krugovima.
U svojoj kolumni, Hit je ustvrdio da je 248 godina staro takmičenje između Evrope i Amerike dobila ova druga, ali da je i ona bila “bolesna”. Ovu tezu brani tvrdnjama da je u SAD u usponu budna ideologija i da je apsurdno da će se 78-godišnji bivši predsednik Donald Tramp i 81-godišnji aktuelni predsednik Džo Bajden suočiti u ovoj godine na predsedničkim izborima u SAD. „Međutim, za razliku od Pariza, Berlina, Rima i Brisela, Amerika još uvek ima dovoljno kapitalističkog duha, dinamike i preduzetništva i ljubavi prema nauci, meritokratiji i tehnologiji da prevaziđe trenutne probleme“, tvrdi Hit.
Ono što je Evropa dala svetu – kapitalizam, lične slobode, vladavinu zakona i zapadne, obrazovane, industrijalizovane, bogate i demokratske vrednosti – nastaviće da živi u Americi. Evropa je, piše Hit, prihvatila nihilizam, posthrišćanski paganizam, neliberalizam i politiku zavisti, politiku koja veruje da se planeta ne može spasiti bez gašenja uspešnih industrija i guranja ljudi u siromaštvo, koje se ne može suprotstaviti islamizmu i antisemitizmu. , a koja ne želi da reformiše svoju državu blagostanja. “Ništa se nije promenilo ni posle Bregzita. Evropske elite su odlazak Britanije iz Unije okarakterisale kao aberaciju, autogol ekscentričnih Britanaca sklonih samopovređivanju i nastavile da sprovode svoju promašenu politiku. Evropa nije slušala svoje birače i nije ni čudo što je postao zapaljiv, nepotpun i nefokusiran“, smatra Hit.
Pozivajući se na predviđanje Evrostata da će broj stanovnika u Evropi pasti sa 453,3 miliona u 2026. na 419,5 miliona do 2100. godine, britanski kolumnista tvrdi da će Stari kontinent ostariti, socijalne države će implodirati, a porezi koje plaćaju mladi značajno porasti. kako bi plaćali zdravstvenu zaštitu i penzije. Hit tvrdi da će evropske elite odgovoriti još većom migracijom i da će potencijalno opasnim ekstremistima dati još više moći. Situacije u Francuskoj, Nemačkoj i Belgiji, zemljama u kojima se, prema Hitu, migranti nisu pravilno integrisali u društvo, dovode do kataklizme. “Porast AfD-a u Nemačkoj treba da nas sve zabrine. Populisti će dobro proći na evropskim izborima”, ustvrdio je britanski kolumnista.
Hit smatra da se jaz između životnog standarda u Americi i Evropi povećava. On priznaje da je rat u Ukrajini naneo štetu evrozoni, ali tvrdi da Evropa nije trebalo da se toliko oslanja na ruski gas. Britanski kolumnista smatra da visoki porezi i brojni propisi guše evropsku ekonomiju. Francuzi gase delove svoje poljoprivrede da bi smanjili emisiju gasova sa efektom staklene bašte, Nemci uništavaju svoju auto-industriju, a Evropa će uvoziti kineske električne automobile umesto da ih pravi. “Nekoliko decenija industrijskih strategija nije stvorilo snažan evropski tehnološki sektor. Evropsko ekonomsko samoubistvo je već dovelo do odliva mozgova”, smatra britanski kolumnista.
Geopolitička irelevantnost Evrope je podjednako šokantna“, rekao je Hit i dodao da evropska odbrana zavisi od novca američkih poreskih obveznika. Francuzi, kaže kolumnista, ne učestvuju u sukobu između Zapada i Huta. “Poljaci se trude, kao i drugi. Nemačka vojska je šala. Obećanja da će evropske vojske biti revitalizovane 2022. sada ništa ne znače. Kontinent je skoro potpuno demilitarizovan, nedostaje mu ljudi i opreme, nema fabrika proizveo bi više, nema dugoročan odgovor za Putina i nije učinio ništa da se pripremi za pobedu Donalda Trampa. To je sramota”, rekao je kolumnista.
Hit ostaje pri stavu da oni Britanci koji žele da se vrate u Uniju ne znaju koliko je ona loša. „Kako nam može pomoći povezivanjem sa kontinentom koji ne raste ili nemačkom ekonomijom koja se smanjuje? To nam ne može pomoći. Kako će britanska levica odgovoriti na uspon evropske krajnje desnice? Hoćemo li i dalje voleti Nemačku ako AfD je u svojoj vladi? Hoćemo li voleti statičnu Francusku ako Marin Le Pen uđe u Jelisejsku palatu?”, pita se kolumnista. “Britanija je u lošem stanju, kao i Evropa. Problem je što nakon Bregzita nije raskinula sa briselskom filozofijom i udaljila britansku ekonomiju sa stagnirajućih evropskih tržišta. Britanija počinje da pati od istih bolesti koje muče Evropu. i suočava se sa istim padom. Ovo nije argument za više EU za još manje, i za radikalne promene. Postepeni pad Evrope se ubrzava. Bilo bi apsurdno da bilo koja britanska vlada razmisli o ponovnom povezivanju sa njom”, zaključio je Hit.
