Evropa ima između tri i pet godina da se pripremi na to da će Kremlj postati ozbiljna vojna pretnja zemljama istočnog krila NATO, rekla je estonska premijerka.
“Naša obaveštajna služba procenjuje da će to biti za tri do pet godina, a to u velikoj meri zavisi od toga kako ćemo upravljati našim jedinstvom i hoćemo li zadržati stav prema Ukrajini”, istakla je Kaja Kalas za The Times.
Kalas se oslanja na izveštaj estonske spoljne obaveštajne službe (VLA), u kom se navodi da Moskva smatra Estoniju i druge dve baltičke države “najranjivijim delom NATO-a” i njegovom najverovatnijom metom za napad.
VLA je takođe objavila da će najveći prioritet Kremlja nakon okončanja borbi u Ukrajini biti brza obnova snaga u ruskom zapadnom vojnom okrugu, pored istočnih granica NATO.
Estonska spoljna obaveštajna služba je navela i da, iz perspektive baltičkih država, Rusija još uvek ima dovoljno snage za verodostojan vojni pritisak u tom regionu.
Nakon niza ukrajinskih neuspeha na bojnom polju, unutar NATO-a raste zabrinutost oko toga za koliko vremena će se NATO možda morati zaista pripremiti za ponovno pojavljivanje ruskih snaga na granicama Alijanse, piše britanski list.
Kao rezultat toga, Estonija snažno zahteva od svojih zapadnih saveznika da udvostruče vojnu pomoć Ukrajini u nadi za odlučujući udarac na teritorijalne težnje Rusije u godinama koje dolaze.
