Prošle godine, samo zbog droge, zabeležena čak 81 pucnjava i eksplozija.
Druga po veličini evropska teretna luka Antverpen postala je glavna ulazna tačka za šverc droge, a naročito kokaina koji stiže iz Latinske Amerike. Ratovi narko bandi prelili su se i na ulice ovog grada, pa je tako prošle godine, samo zbog droge, zabeležena čak 81 pucnjava i eksplozija, piše “Politiko”.
Samo u prvih pet meseci ove godine bilo je 25 ovakvih okršaja, a u jednoj je ubijeno i jedanaestogodišnje dete koje je navodno bilo u srodstvu s jednim od kriminalaca.
Gradonačelnik Antverpena, Bart De Vever, optužuje nacionalnu vladu kako porast nasilja odbacuje kao lokalni problem, a pretnju od šverca droge on opisuje kao “mnogo veću” od terorističke krize 2016. godine.
Nasilje u njegovom gradu, kako je rekao, samo je vrh ledenog brega, jer kriminalci novac koji ovde nezakonito stiču ulažu u formalnu ekonomiju, šireći tako svoj uticaj u zemljama širom kontinenta.
“Evropa ima problem i trebalo bi da se probudi”, rekao je on.
Antverpen za ovakvo stanje može da “zahvali” svom geografskom položaju – povezan je sa Severnim morem, nalazi se na samo 40 minuta vožnje od Brisela i blizu je nekih od najvećih nemačkih industrijskih centara.
“Mi smo najvažniji lučki grad za svu trgovinu koja dolazi iz Latinske Amerike. Mi smo prva luka, a za one koji se bave švercom to je neverovatno korisno”, ukazuje De Vever.
Belgijske vlasti su prošle godine zaplenile rekordnih 110 tona kokaina u luci, što je skoro 14 puta više nego što je zaplenjeno 2014. i više nego duplo veća količina od one zaplenjene u obližnjoj holandskoj luci Roterdam (50 tona).
Grad je takođe bio na vrhu rang liste po broju onih koji konzumiraju kokain — koji je postao “hladna droga za mlade urbane ljude”.
Ovaj narkotik, prema rečima belgijske ministarke unutrašnjih poslova Anelis Verlinden, nabavlja se u zemljama poput Ekvadora ili Kolumbije, u oblastima gde, kako ona kaže, neki ljudi “nemaju ništa osim uzgoja kokaina”. Pošiljke preko Atlantika prelaze skrivene u kontejnerskim brodovima.
Do 2021. kontrole u luci su bile slabe: samo jedan od 42 kontejnera skenirali su carinski službenici, a onda su vlasti objavile da imaju ambiciju da provere barem kontejnere koji su “visoko rizični”. Borbu protiv trgovine drogom u samim lukama sprovodi posebna pomorska policija, za koju je De Vever rekao da nema dovoljno osoblja.
Šefica agencije za sprovođenje zakona EU Europol Ketrin de Bol upozorila je ranije da narko-bande nastoje da korumpiraju lokalne vlasti, sudove i policiju.
“Oni se infiltriraju u društva i žele da odlučuju o velikim pitanjima u našem društvu”, istakla je ona.
Nad Antverpenom se nadvija i primer Holandije, koja je poprište ubistava visokog profila vezanih za drogu, a takav scenario je “bliska budućnost” grada, kako je upozorio De Vever, dodajući da će u jednom trenutku biti nevinih žrtava.
Savezna vlada je u međuvremenu imenovala nacionalnog komesara za droge, Ine Van Vajmerš, čiji će prvi posao biti da se uhvati u koštac sa razmerama problema, a ona je pokušala da privuče pažnju šire publike, tvrdeći, u jednom od svojih prvih intervjua na novom poslu, da “ko popuši džoint, finansira kriminalnu organizaciju”.
Belgija se takođe udružila sa Holandijom u prekograničnoj borbi protiv nasilja nad drogom. “Većina” osumnjičenih za nasilje u vezi sa drogom koje je moglo da se zaustavi u Antverpenu je holandskog porekla, rekao je De Vever.
Od početka 2022. lokalna policija je izvršila više od 1.600 hapšenja zbog dilovanja droge i oko 85 zbog nasilja povezanog sa narkoticima.
Organi za sprovođenje zakona takođe su oprezni zbog onoga što nazivaju “efekat vodenog kreveta” – da se, kada se jedan lučki grad “očisti”, problem ne premesti u drugi. Zato su se u junu predstavnici šest zemalja EU sa velikim lukama — Belgije, Holandije, Francuske, Italije, Nemačke i Španije — sastali u Antverpenu kako bi koordinisali borbu protiv organizovanog kriminala.
Belgija planira da ta tema bude prioritet kada u prvoj polovini sledeće godine preuzme predsedavanje Savetom Evropske unije.
