Iako su Sjedinjene Države već obećale veću podršku Izraelu, odgovor Evrope nije bio odmah jasan.
Mogući rat na dva fronta na Bliskom istoku imaće indirektne efekte po Evropu. Evropski zvaničnici i stručnjaci zabrinuti su da bi Rusija mogla da iskoristi haos oko napada Hamasa na Izrael, čime bi se Kremlj još više približio Iranu, koji je saveznik palestinske militantne grupe. Nema znakova da je Moskva pružila materijalnu podršku – ili je čak bila unapred obaveštena – pre subotnjeg iznenadnog napada, u kojem su stotine Izraelaca ubijene i mnogo više oteto u pojas Gaze, gde je Izrael već pokrenuo uzvratne udare. Izraelski ministar odbrane Joav Galan rekao je u ponedeljak da je naredio potpunu opsadu tog područja.
Ipak, Hamas dobija značajnu podršku od Irana, sve bližeg saveznika Kremlja, koji je obezbedio hiljade „samoubilačkih“ dronova za rusku invaziju na Ukrajinu. Napad na Izrael, jednog od najbližih saveznika Amerike, ne samo da je stvorio mogućnost rata na dva fronta na Bliskom istoku, već je i prenapregnuo američke i evropske vojne kapacitete i političku volju i moral. Ova kriza dolazi u trenutku kada se Zapad već bori da dobije više municije i novca za podršku ukrajinskoj kontraofanzivi.
„Rusi bi bili zainteresovani za fragmentaciju Zapada i stvaranje dodatnih problema“, rekao je bivši letonski ministar odbrane Artis Pabriks. „Sve to mora da se uradi u isto vreme. (Rusi) se nadaju da će neko reći da je sve to preteško.
Rusija će verovatno postupiti oprezno, imajući u vidu svoje dugogodišnje istorijske i diplomatske veze sa Izraelom. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu i ruski predsednik Vladimir Putin uspostavili su bliske veze tokom godina, a Kremlj podržava zabrinutost Izraela oko Hezbolahovih tunela iskopanih u Libanu ispod granice sa Izraelom i čak je formirao zajedničku radnu grupu za razgovor o povlačenju svih stranih snaga. iz Sirije.
Evropa je u nevolji
I dok Kremlj nije osudio napad Hamasa, Izrael je prestao da oštro osuđuje ruski rat protiv Ukrajine i zauzeo je neutralan stav o ruskoj ilegalnoj aneksiji poluostrva Krim 2014. godine, pre nego što je osudio taj potez četiri godine kasnije. U Izraelu živi stotine hiljada ruskih državljana, a oko 1,5 miliona Izraelaca govori ruski. Izrael je diplomatski podržao Ukrajinu, ali nije isporučio oružje, uprkos svojoj industriji oružja vrednoj 12 milijardi dolara.
Rusija se nada da će Izrael nastaviti da se drži podalje od tog rata, kaže Džonatan Lord, viši saradnik i direktor bezbednosnog programa za Bliski istok u Centru za novu američku bezbednost, istraživačkom centru sa sedištem u Vašingtonu. „Međutim, ako Rusija bude sve više zaglavljena u Ukrajini, Iran će biti u poziciji da traži više“, kaže on, na primer da traži od Rusije da isporuči sisteme protivvazdušne odbrane za sebe ili svoje zastupnike i saveznike, napredne borbene avione ili čak da pomogne u popunjavanju rupe u svom nuklearnom programu. „Ovo će imati direktne posledice po bezbednost Izraela i bezbednost regiona“, rekao je Lord.
Iako su Sjedinjene Države već obećale veću podršku Izraelu, odgovor Evrope nije bio odmah jasan. Očekuje se da će evropske zemlje interno angažovati oko mogućnosti pružanja vojne pomoći Izraelu, ali mnogi zvaničnici strahuju da su njihove vlade već iscrpljene oko Ukrajine. „Suočavamo se sa ogromnom nestašicom municije zbog Ukrajine“, rekao je jedan nemački zvaničnik koji je želeo da ostane anoniman.
Evropski zvaničnici se nadaju da će izraelska objava rata biti poziv na buđenje kontinentu u vezi sa pretnjom terorizma koja dolazi sa palestinskih teritorija, koja je pala po strani dok se Evropa fokusira na pomoć i napore u borbi protiv terorizma u Africi. „Nadam se da će EU odbaciti sve iluzije o Palestini i tamošnjim preovlađujućim silama“, rekao je jedan evropski diplomata, koji je takođe želeo da ostane anoniman. On je izrazio posebnu zabrinutost zbog veze između Teherana i Moskve.
Pabriks veruje da će evropske vlade verovatno pomoći Izraelu da proceni propuste u obaveštajnim podacima u zemlji uoči napada Hamasa i utvrdi koje su zemlje pomogle u podršci toj militantnoj grupi. Vall Street Journal je u nedelju objavio da je Iran pomogao Hamasu da se pripremi za napad i dao zeleno svetlo pre nedelju dana.
Iranski konvencionalni terenski rad se eksponencijalno poboljšao u poslednjoj deceniji. Majkl Doran, ekspert Instituta Hadson, rekao je za Foreign Polici da su iranske snage Kuds, specijalna jedinica Islamske revolucionarne garde koja je pomogla u izgradnji Teheranskih borbeno spremnih saveznika i proksi grupa na Bliskom istoku, takođe pomogla Hamasu da poboljša svoj taktika.veština. Hamas je uspeo da probije ogradu Gaze i pregazi izraelska sela, koristeći paraglajdere i domaće rakete protiv jedne od tehnološki najnaprednijih armija na svetu.
Austrija je u ponedeljak saopštila da će obustaviti svu pomoć Palestini – skoro 20 miliona dolara – kao odgovor na napad Hamasa. Nemačka i Evropska unija su sledile taj primer obustavivši pomoć. Ali čak i nakon što je tokom vikenda izraelska zastava istaknuta na londonskoj Bakingemskoj palati i berlinskoj Brandenburškoj kapiji, stručnjaci brinu da bi podrška Izraelu mogla da izbledi jer se zemlja suočava sa stalnim pitanjima o stanju ljudskih prava na palestinskim teritorijama.
„Oni moraju politički da podrže Izrael kada stvari postanu teške“, kaže Doran. „Ova operacija u Gazi će potrajati, a Hamas će pokušati da pojača pritisak. Očekujte propalestinske skupove u evropskim prestonicama i video snimke evropskih talaca iz Gaze koji mole da im se dozvoli povratak kući ako Izrael prekine svoje vojne operacije.“ „Evropa danas se solidariše sa Izraelom.” , ali šta će biti sa njim za tri nedelje?”, dodaje on.
“Oni su u ovome zajedno”
Izrael će morati da drži svoje oružje na frontu u punoj spremnosti za predstojeću kopnenu invaziju, ali će mu takođe biti potrebna zaliha precizno vođene municije da pokuša da istera Hamas iz Gaze, dok se istovremeno suočava sa rizicima prijateljske vatre kao izraelski građani i stranci drže kao taoce u jednom od najgušće naseljenih područja na svetu.
Upravo sada, kada SAD nemaju predsednika Predstavničkog doma koji bi poslao više oružja u Izrael nakon što je republikanac Kevin Makarti otpušten prošle nedelje, SAD određuju kakvu pomoć mogu da pruže direktno iz Bele kuće. Izrael je zatražio više raketnih presretača za moćni protivvazdušni sistem „Gvozdena kupola“, municiju, bombe i bližu obaveštajnu saradnju uoči moguće kopnene invazije na Gazu, objavio je u nedelju Vašington post.
Sjedinjene Države su već ovlastile Izrael da koristi unapred izgrađenu zalihu precizne vođene municije američke proizvodnje u regionu i najavile su u nedelju da će poslati nosač aviona USS Gerald R. Ford, četiri razarača navođenih raketa i vođeni -raketna krstarica ka istočnom Mediteranu. Ministarstvo odbrane će takođe rasporediti eskadrile aviona F-35, F-15, F-16 i A-10.
U zemljama NATO-a, bliski saveznici SAD vide rat u Izraelu – još jedan izazov, pored podrške ukrajinskoj odbrani – kao krajnji test koliko daleko može da se izdrži. A kada je reč o Rusiji i Iranu, to je i test njihovog novog saveza. Oni su sa Iranom postali saveznici, možda i najbliži saveznici, i pomažu jedni drugima u ovom napadu Hamasa na Izrael“, zaključio je penzionisani američki general Ben Hodžis, bivši komandant američkih snaga u Evropi.
