Primer rumunskog proizvođača pokazuje kako štednja može biti i kreativna i inovativna.
Uglavnom se zna zašto su Dacia automobili jeftini, ali zašto su zaista jeftini, do poslednjeg detalja? Taj odgovor je potražio švajcarski Blick i dobio ga od člana Razvojnog odbora kompanije, Marka Štrusa.
Evo njegovih objašnjenja, koja pokazuju kako štednja može biti i kreativna i inovativna. Budimo iskreni, dovoljno je da pogledate unutrašnjost modela Jogger i odmah ćete shvatiti da Dacia ne nabavlja delove iz istih izvora kao što to radi, recimo, Bentley.
Proizvodnja je već u startu ekonomična zahvaljujući pogonima u Rumuniji, gde su plate niske. Malo je verovatno da će Dacia otvarati fabrike u Nemačkoj ili Velikoj Britaniji.
Kao deo Renault grupe, Dacia koristi tehnologiju svojih francuskih partnera, uključujući proizvodne linije i druge resurse. Na primer, mehanička osnova Dustera još uvek je bazirana na tehnologiji treće generacije modela Renault Clio, predstavljenog 2005. godine.
Ali tu nije kraj. Dacia automobili nisu samo jeftini, već beleže solidne rezultate kada je reč o bezbednosti (dobri rezultati na testovima sudara, iako skromni sistemi aktivne bezbednosti smanjuju ocene na EuroNCAP testovima) i izgledaju konkurentno u poređenju s drugim jeftinim automobilima.
U čemu je, dakle, tajna Rumuna? Pogledajmo primer pomenutog Joggera. Njegova mala masa je jedan od važnih faktora. Lagana vozila znače manje utrošenog materijala i manje motore, a oba ta faktora pojeftinjuju proizvodnju i spuštaju krajnju cenu.
Plastika za štitnike podvozja već je obojena tokom proizvodnje, što eliminiše potrebu za dodatnim bojenjem, štedi jedan radni korak i čini štitnik otpornijim. Ogrebotine ili udarci kamenčića nisu vidljivi i ne oštećuju farbu.
Umesto plastičnih zaštita na bočnim vratima Joggera, koriste se nalepnice, što je odluka motivisana višestrukim faktorima. Nalepnice su jeftinije, a plastične obloge bi bile baš jeftine u ovom cenovnom rangu i brzo bi izgledale istrošeno.
Takođe, prednji deo automobila, do B stuba, praktično je preuzet sa modela Sandero Stepway, što dodatno smanjuje troškove.
Ako pažljivo pogledate, Jogger nema vidljive izduvne cevi, čak ni lažne. Kraj izduvnog sistema nalazi se na sredini automobila, što takođe štedi materijal i novac.
Zadnja svetla su vertikalno postavljena i nisu deo vrata prtljažnika, čime su sama vrata oslobođena električnih instalacija, a otvor za ubacivanje prtljaga je veći.
Za treći red sedišta u Joggeru nisu razvijena nova sedišta; koriste se iz prethodnog minivan modela Lodgy, i teška su svega desetak kilograma. Šine za pomeranje sedišta su izostavljene kako bi se smanjili troškovi i težina.
Iako kupci ne dobijaju električna vrata prtljažnika ili klizna zadnja sedišta, krovni nosači dolaze gotovo besplatno.
Dizajnirani su tako da se uzdužne šipke lako mogu rotirati poprečno i pretvoriti u nosače, čime kupci štede na kupovini dodatnih nosača.
