Samo pogledajte hranljivu vrijednost jagoda i sve će vam biti jasno
Jagode su veoma zdrave, sadrže mnogo antioksidanata i vitamina. Takođe su niskokalorične, sadrže samo oko 32 kalorije na 100 grama.
Jagoda (Fragia ananassa) potiče iz Evrope u 18. veku. To je hibrid dve vrste divljih jagoda iz Severne Amerike i Čilea. Jagode su jarko crvene, sočne i slatke.
Odličan su izvor vitamina C i mangana, a sadrže i pristojne količine folata (vitamin B9) i kalijuma. Jagode su veoma bogate antioksidansima i biljnim jedinjenjima, što može biti korisno za zdravlje srca i kontrolu šećera u krvi.
Obično se konzumiraju sirove i sveže, a ove bobice se takođe mogu koristiti u raznim džemovima, želeima i desertima.
Zašto su jagode zdrave?
Samo pogledajte hranljivu vrednost da biste potvrdili da su jagode zdrave.
Samo 100 g voća sadrži:
– 32 kcal,
– 0,7 g proteina,
– 7,7 g ugljenih hidrata (uključujući 4,9 g jednostavnih šećera),
– 2 g vlakana (i rastvorljivih i nerastvorljivih),
– 16 mg kalcijuma,
– 0,42 mg gvožđa,
– 153 mg kalijuma,
– 1 mcg vitamina A,
– 58,8 mg vitamina C.
Jagode su takođe pune antioksidanata.
Ako jedete jagode smanjujete rizik od mnogih bolesti
Naučnici ističu da jedna i po do dve i po porcije jagoda dnevno (prosečno 32 g) pomaže u smanjenju nivoa insulina u krvi. Pored toga, uključivanje ovog voća u ishranu podržava snižavanje nivoa holesterola. Važna uloga se pripisuje antocijaninima – supstancama koje, prema rečima naučnika, podržavaju kratkoročno pamćenje i mogu da smanje upale u telu.
I sveže i smrznute jagode su dobra zamena za slatkiše. Mogu da se dodaju u koktele, koriste kao osnova za deserte ili kombinuju sa žitaricama za doručak. Zahvaljujući tome, one ne samo da zamenjuju manje vredne proizvode, već i pomažu u suzbijanju prekomernog apetita za prerađenim šećerima. Visok sadržaj kalijuma može da pomogne u održavanju normalnog krvnog pritiska, što se pretvara u manji rizik od srčanog ili moždanog udara.
Neželjeni efekti
Iako se jagode smatraju nutritivno vrednim, preporučljivo je da ih jedete umereno. Jedna šolja sadrži oko 8,12 mg šećera, što nije opasno za većinu ljudi, ali u velikim količinama može da ima nepovoljan uticaj na metaboličku ravnotežu. Osobe sa dijabetesom treba da se konsultuju sa dijetetičarem kako bi odredile odgovarajuće porcije.
Pored toga, neke serije ovog voća mogu da sadrže ostatke pesticida, pa se preporučuje da ih temeljno operete ili birate od proverenih prodavaca. Stručnjaci naglašavaju da je u slučaju sklonosti ka dijareji, probavnim smetnjama ili sindromu iritabilnog creva bolje biti posebno oprezan prilikom konzumiranja ovog voća.
