Otključavaju vrata, verifikuju identitet korisnika ili prikazuju manje trikove.
Inženjer softvera Miana Vindal ispod svoje kože ima oko 25 implanta – od magneta do RFID tehnologije. U najvećoj meri, ovi implanti nisu primetni ali mogu da se koriste za neke radnje koje olakšavaju svakodnevni život i rad.
RFID pokreće tehnologiju skeniranja, kao što su različite kartice za verifikaciju ili “tap to pay” usluga. Tehnologija je prvi put patentirana u sedamdesetim godinama prošlog veka, aliu uprkos potencijalu da bude korisna RFID implanti još nisu dostigli svoj pun potencijal.
Ipak, ovi implanti nisu magični. “Čipovi implanti ne funkcionišu kao u holivudskim filmovima. Čak nisu ni aktivni ili funkcionalni kada ne postoji čitač koji se nalazi u blizini”, kaže Amal Grafstra – osniovač Dangerous Things servisa za biohakovanje i implante.
To znači da je doseg upotrebe RFID implanta poprilično limitiran, jer se u najvećoj meri radi o osnovnoj tehnologiji pa bi korisnik morao da hakuje samog sebe da bi ona bila od koristi. Tehnologija se trenutno najviše koristi kao ključ – poput Tesla kartica za otključavanje automobila.
Kompanije trenutno istražuju načine da iskoriste RFID implante kao bezbednosne alatke. Postoji inherentna ranjivost u vezi sa RFID tehnologijom, jer zahteva akreditive za pristup koji mogu da budu podložni krađi. Ali posedovanje ovih akreditiva kao implanta bar sprečava nekoga da lako ukrade vašu pristupnu karticu ili informacije.
“Šanse da neko bude u prilici da skenira vaše kredencijale bez vašeg znanja verovatno nisu tako velike. Ne mogu da vam ukradu ruku, bar ne bez mačete”, kaže Miana Vindal u intervjuu.
Pored toga, kako verifikacija postaje sve bitnija u sprečavanju neautorizovanog pristupa nalozima, ovi implanti se mogu koristiti za dokazivanje identiteta korisnika. Kompanije žele da se manje oslanjaju na dvofaktorksu autentifikaciju za pristupne ključeve, tako da bi ubacivanje tih kredencijala ispod kože korisnika bilo moguće.
Pristupni ključ bi mogao da se ubaci u čip implant koji verifikuje identitet, umesto upotrebe hardverskog ključa koji može da se izgubi ili verifikacije preko tekstualne poruke koja bi mogla da se iskoristi za prevaru.
Foto: ToKa74 / Shutterstock.com
B92.
