“Postignut je dogovor sa Nemačkom oko budućeg korišćenja e-goriva u automobilima”, poručio je u subotu na Tviteru potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans.
Gotovo istovremeno je i nemački ministar saobraćaja Folker Vising izjavio je: “Put je slobodan: Evropa ostaje tehnološki neutralna.”
Kompromis oko toga da će u Evropskoj uniji i nakon 2035. biti dozvoljeni automobili sa motorima na unutrašnje sagorevanje je zapravo veoma jednostavan: takva vozila će biti puštana na drumove i nakon tog roka, ali samo ako isključivo troše takozvana elektro-goriva, piše Dojče vele.
Tu su određeni i rokovi: najpre će se uspostaviti posebna grupa vozila koja troše isključivo e-gorivo i koja će onda biti uvrštena u katalog propisanih vozila. To bi trebalo da bude učinjeno već do jeseni 2024.
Time je otvoren put da sve države pristanu na ambicioznu zelenu agendu Evropske komisije i usvoje je pre evropskih izbora naredne godine. Veliki cilj je klimatska neutralnost EU do 2050. godine.
Šta je zapravo Vising hteo?
Još prošle jeseni je objavljeno da na drumovima EU od 2035. godine mogu da ostanu samo polovni automobili na benzin i dizel, a da će svi novi morati da idu na – struju.
Ali u poslednjih mesec dana je ministar Vising zaprepastio svoje koalicione partnere iz stranke Zelenih opiranjem tom kompromisu. On je naime prihvatio da bi trebalo smanjiti na nulu količinu izduvnih gasova iz automobila, ali je tražio da u igri ostanu i ekološki čista sintetička goriva.
Prema Visingu, najvažnije je biti “otvoren za nove tehnologije”, a ne ograničiti se samo na električne automobile.
Elektro-goriva su još prilično futuristička i mogla bi da budu jako skupa, a za sada se u pilot-projektima dobijaju od vodonika i ugljen-dioksida, uz veliku potrošnju struje u proizvodnji.
Za kritičare je ovo očajnički pokušaj nemačkih Liberala da poentiraju u biračkom telu nakon niza izbornih debakala. Nedavno recimo nisu prešli cenzus u gradu-pokrajini Berlinu.
U partiji to uglavnom pripisuju tome što Liberali navodno “gube profil” u takozvanoj semafor-koaliciji na saveznom nivou sa socijaldemokratama kancelara Šolca i Zelenima.
Kako će to uopšte da radi?
Nejasno je i kako bi opstanak e-goriva mogao da se sprovede. Jer, benzinske pumpe će preživeti 2035. godinu i biće benzina i dizela za vozače sa starijim automobilima.
No, ukoliko vozač kupi novi automobil za koji je dopušteno samo e-gorivo, ko će mu zabraniti da u taj auto naprosto sipa stari dobri i jeftiniji benzin? Naime, automobilska industrija još nije smislila motor koji bi radio isključivo na e-gorivo, niti je imala potrebe da tako nešto radi – takva goriva su skupa i teže ih je proizvesti.
Novinari popularnog podkasta “Stanje nacije” raspitali su se nedavno u Saveznom zavodu za zaštitu životne sredine gde su im rekli da im “nije poznata mogućnost” da vozilo sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem razlikuje da li je napunjeno e-gorivom ili fosilnim gorivom.
Kritičari zato kažu da Vising “otvara mala vrata” da klasični motori ostanu na ulicama još decenijama.
Elektro-gorivo bitno za avione i brodove
Zagovornici e-goriva smatraju da će ljudi ionako masovno da voze stare automobile, pa da je onda bolje ponuditi im čisto gorivo. I da je brz prelazak na potpuno električnu flotu utopija, već i zbog enormne količine litijuma i drugih traženih elemenata koji su potrebni u proizvodnji.
Protivnici pak kažu da je za spravljanje e-goriva potrebno potrošiti ogromnu količinu struje koja bi pametnije bila upotrebljena za direktno punjenje električnih automobila.
“E-goriva će uvek biti bitno skuplja nego da se vozilo napuni klasičnom strujom”, rekao je Štefan Bracel iz Centra za automobilski menadžment.
Doduše, ni kritičari ne odbacuju e-gorivo sasvim. Ono, kažu, ima perspektivu za teška teretna vozila za koja još ne postoje dovoljno moćne baterije, kao i za avionski i brodski saobraćaj.
Vising je isterao nešto
Nije do kraja jasno šta su ministar Vising i njegova partija dobili ovim kompromisom. Jer, oni su zapravo samo isposlovali obećanje Evropske komisije da će dodatnim aktom uvesti i mogućnost za e-goriva.
No, kako je ukazao Peter Kapern, reporter radija Dojčlandfunk iz Brisela, poslednje ankete u Nemačkoj pokazuju da su i Vising i njegova stranački šef, ministar finansija Kristijan Lindner, postali mnogo popularniji među biračima.
Prema brojkama nedeljnika Špigel, udeo građana koji pozitivno ocenjuju rad ministra Visinga je u poslednjih mesec dana porastao sa 12 na 22 odsto, a udeo negativnih je sa 66 pao na 60 odsto. Slično je kod Lindnera koji ima odnos pozitivnih i negativnih 28-59, a bilo je 18-67.
“Ako je to bio cilj, onda im i nije baš sve bilo uzalud”, zaključio je Kapern.
