EU je kroz Paket energetske podrške u okviru projekta “Povezani kroz dobro” dodijelila 70 miliona evra bespovratnih sredstava BiH za ublažavanje posljedica energetske krize i unapređenje energetske efikasnosti.
Podrška uključuje 50 miliona evra za oko 190.000 ugroženih domaćinstava i 20 miliona evra za unapređenje energetske efikasnosti u oko 4.000 domaćinstava i oko 400 mikro, malih i srednjih preduzeća u oba entiteta i u Brčko distriktu.
“U sklopu Paketa energetske podrške, nadležne vlasti BiH prvi put dobijaju direktnu budžetsku podršku kako bi sredstava usmjerile ka građanima. Raspodjela sredstava je u toku, a nadležne vlasti su odgovorne da osiguraju da korisnici dobiju namijenjena sredstva do aprila 2024. godine. Način na koji BiH bude upravljala sredstvima iz Paketa energetske podrške će biti važan pokazatelj za direktnu podršku institucijama BiH u budućnosti”, kažu oni.
U okviru podrške ugroženim domaćinstvima, u Republici Srpskoj je isplaćena bespovratna EU pomoć za ublažavanje negativnih socio-ekonomskih uticaja energetske krize.
Oko 67.000 ugroženih domaćinstava je već dobilo sredstva koja je osigurala EU. U FBiH Federalno ministarstvo rada i socijalne politike objavilo je javni poziv 23. oktobra 2023, a isplate su počele prošlog mjeseca.
U okviru podrške za poboljšanje energetske efikasnosti, Fond za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost RS je 18. decembra 2023. godine raspisao javni poziv za dodjelu sredstava namijenjenih sprovođenju mjera energetske efikasnosti u stambenim objektima i mikro, malim i srednjim preduzećima za 2023. godinu.
Fond za zaštitu okoliša Federacije BiH objavio je 3. novembra 2023. godine javne pozive za dodjelu bespovratnih sredstava EU građanima – vlasnicima stambenih objekata, te mikro, malim i srednjim preduzećima, za projekte energetske efikasnosti, podsticanje energetske tranzicije i ublažavanje negativnih posljedica izazvanih energetskim krizama i poskupljenjima.
EU je novac podijelila BiH, uprkos činjenici da BiH nije ispunila svoj dio obećanja. Naime, iako se obavezala, BiH nije usvojila deklaraciju o energetskoj bezbjednosti, koja je prije godinu dana predložena u sklopu Berlinskog procesa.
U Delegaciji EU za “Nezavisne” upozoravaju da BiH mora potpisati ovu deklaraciju ako želi da dobije dalju podršku.
“Od bh. vlasti se očekuje da će podržati deklaraciju jer je to takođe jedna od mjera iz Akcionog plana za Paket energetske podrške koji je Savjet ministara BiH odobrio u decembru 2022. godine”, kažu oni i podsjećaju da će EU za energetsku podršku zemljama zapadnog Balkana dodijeliti čak milijardu evra.
“Od tog iznosa, pola milijarde evra namijenjeno je kao budžetska podrška za podršku domaćinstvima i malim i srednjim preduzećima zbog povećanja cijena energenata, po kojem osnovu je Bosna i Hercegovina dobila i 70 miliona evra iz IPA sredstava u 2023. godini. Plasman preostalih pola milijarde evra planiran je kroz Investicioni fond za zapadni Balkan (WBIF) za investicione projekte unapređenja energetske diversifikacije, proizvodnje obnovljive energije i interkonekcija gasa i električne energije”, kažu oni.
Podsjećaju da je u decembru prošle godine WBIF odobrio dvije investicije u obnovljivu energiju u BiH u ukupnom iznosu od oko 64 miliona evra i to za Vjetroelektranu Vlašić, za koju je izdvojeno 20,86 miliona evra i Vjetroelektranu Poklečani, za koju je izdvojeno 43,66 miliona evra.
U Delegaciji takođe podsjećaju da je BiH potpisala Sofijsku deklaraciju o Zelenoj agendi za zapadni Balkan, u skladu s Evropskim zelenim dogovorom, te se zajedno s drugim zemljama zapadnog Balkana obavezala da će raditi na karbonskoj neutralnosti do 2050. godine u skladu sa Pariskim sporazumom i obavezama preuzetim prema Ugovoru o Energetskoj zajednici.
“U cilju postizanja ciljeva Zelene agende, zemlje zapadnog Balkana usvojile su Akcioni plan za implementaciju Zelene agende. Nema sumnje da BiH treba ubrzati rad na dekarbonizaciji kako bi postala manje zavisna od uglja i gasa. Razlozi su brojni jer će energetska tranzicija osigurati sigurno snabdijevanje energijom, pomoći u borbi protiv klimatskih promjena, osigurati čist vazduh i osnažiti bh. privredu”, naglasili su oni.
