EVROPSKA UNIJA suočava se s ozbiljnim problemom. Dok pokušava da dogovori novi budžet vredan gotovo dva biliona evra i pronađe dodatni novac za Ukrajinu, četiri njene najveće ekonomije ulaze u period izbora i političke neizvesnosti.
Španija bira novu vlast već sledećeg meseca, Francusku čekaju predsednički izbori u proleće, Italiju parlamentarni izbori 2027. godine, a nemački kancelar Fridrih Merc suočava se s padom popularnosti i rastom podrške krajnje desnom AfD-u.
Problem je u tome što Nemačka, Francuska, Italija i Španija zajedno čine oko 60 odsto ekonomije i stanovništva EU.
Politička nestabilnost u tim državama mogla bi dodatno da oteža donošenje odluka za koje je potreban dogovor svih 27 članica, piše Politico.
Prve posledice već su se videle na prošlonedeljnom sastanku evropskih lidera u Briselu. Nakon dva dana pregovora nisu postigli dogovor o budućem budžetu, a sastanak su obeležile i oštre nesuglasice o energetskoj politici.
“Sledeće godine biće još gore”
Evropski lideri trebalo bi da postignu politički dogovor o budžetu za period od 2028. do 2034. godine do kraja ove godine. No, deo njih sve otvorenije priznaje da taj rok postaje teško ostvariv.
“Svi su pre razumeli da do kraja godine moramo da postignemo politički dogovor”, rekao je kiparski predsednik Nikos Hristodulidis u razgovoru za Politico na marginama prošlonedeljnog samita.
Smatra da su španski izbori ozbiljno poremetili planove, a upozorava da će sledeće godine situaciju dodatno da zakomplikuju izbori u Francuskoj i Italiji.
“Sledeće godine biće još gore”, rekao je jedan visoki evropski diplomata.
Prema rečima šestoro evropskih diplomata i zvaničnika s kojima je razgovarao Politico, raspoloženje u Briselu sve je pesimističnije.
Umesto kompromisa, vlade sve češće pokušavaju da zaštite sopstvene političke interese i izbegnu odluke koje bi mogle da im naštete uoči izbora.
Španija prva izlazi na izbore
Prva velika politička promena mogla bi da se dogodi u Španiji, gde su parlamentarni izbori zakazani za 29. novembar.
Premijer Pedro Sančez, koji je na vlasti od 2018. godine, prema aktuelnim anketama suočava se s mogućim porazom. Istraživanja pokazuju znatnu podršku desnom centru i krajnjoj desnici, odnosno Narodnoj stranci i Voksu.
Sančez će tako biti usred izborne kampanje tokom evropskih sastanaka zakazanih za 13. i 26. novembar.
Evropski diplomati upozoravaju da nova španska vlada možda neće biti formirana pre januara, što dodatno otežava pregovore o budžetu.
Makron odlazi, u Francuskoj slede predsednički izbori
Francusku predsednički izbori čekaju u aprilu i maju 2027. godine. Emanuel Makron ne može da se kandiduje za treći uzastopni mandat, pa će Francuska dobiti novog predsednika.
Prema navodima Politica, Makron je tokom zatvorenih razgovora na prošlonedeljnom samitu priznao da u poslednjim mesecima mandata neće imati dovoljno snažan politički mandat za sklapanje velikog budžetskog dogovora.
Istraživanja javnog mnjenja pokazuju snažnu podršku francuskoj krajnjoj desnici, koju predvodi Marin Le Pen.
Promena u Parizu mogla bi da ima velike posledice za Uniju jer je Francuska, uz Nemačku, tradicionalno jedna od država koje imaju najvažniju ulogu u postizanju evropskih kompromisa.
Nemačka i Italija takođe imaju probleme
Nemački kancelar Fridrih Merc nema izbore u neposrednom rasporedu. Sledeći redovni savezni izbori trebalo bi da se održდაт 2029. godine.
No, njegova popularnost opada, a Alternativa za Nemačku (AfD) beleži rast podrške. To ograničava Mercov prostor za političke ustupke, osobito kada je reč o povećanju nemačkih uplata u evropski budžet.
U Italiji je premijerka Đorđa Meloni dosad održavala srazmerno stabilnu vladu, ali i nju 2027. godine očekuju parlamentarni izbori.
Dio evropskih diplomata ne isključuje mogućnost da se izbori održe pre redovnog roka u oktobru. Za Brisel to znači da bi u idućih godinu dana politička situacija mogla da bude neizvesna u sve četiri najveće članice EU.
Ukrajini nedostaju desetine milijardi dolara
Upravo u tom trenutku Evropska unija suočava se i s novim problemom finansiranja Ukrajine. Prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda koje prenosi Politico, Ukrajina bi sledeće godine mogla da ima budžetski manjak od 30 do 35 milijardi dolara.
To je dodatni problem uprkos evropskom zajmu od 90 milijardi evra, dogovorenom krajem prošle godine za finansiranje Ukrajine tokom 2026. i 2027. godine.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski prošle nedelje je od evropskih lidera zatražio još 70 milijardi evra finansijske i vojne pomoći za 2027. godinu.
Rusija u međuvremenu nastavlja da napada ukrajinsku energetsku infrastrukturu, a Kijev upozorava na ozbiljne posledice po stanovništvo tokom predstojeće zime.
“Rusija nas ubija. Ne žele da stanu”, rekao je Zelenski na samitu. Upozorio je i da bi poraz Ukrajine mogao da izazove novi veliki talas izbeglica ka Evropskoj uniji.
Belgija ne želi da dira zamrznuti ruski novac
Jedna od mogućnosti za finansiranje Ukrajine jeste korišćenje približno 200 milijardi evra zamrznute ruske državne imovine koja se nalazi u belgijskom finansijskom sistemu Euroclear. No, Belgija se tome protivi zbog pravnih i finansijskih rizika.
Belgijski premijer Bart De Vever je na prošlonedeljnom samitu ponovo odbio da podrži korišćenje same zamrznute imovine pre završetka rata.
Evropski lideri zato razmatraju druge mogućnosti, uključujući novo zajedničko zaduživanje ili dodatne uplate država članica.
Međutim, za takva rešenja potrebni su politički kompromisi, koje će zbog predstojećih izbora biti sve teže postići.
“Napadaju nas s tri strane”
Evropski diplomati upozoravaju da se unutrašnji politički problemi događaju u trenutku kada se EU suočava sa sve snažnijim pritiscima velikih svetskih sila.
Američki predsednik Donald Tramp dovodi u pitanje delove dosadašnjeg transatlantskog partnerstva, Rusija nastavlja rat protiv Ukrajine i hibridne aktivnosti u Evropi, a Kina povećava ekonomski pritisak na evropsku industriju.
“Žele našu podelu. Žele da budemo podeljeni”, rekao je belgijski premijer Bart De Vever. Bivši litvanski ministar spoljnih poslova Gabrijelijus Landsbergis bio je direktniji.
“Sada smo napadnuti s tri strane: od SAD, Rusije i Kine”, rekao je.
“Nemamo Merkelovu ni Miterana”
Deo evropskih diplomata smatra da Uniji nedostaju snažni nacionalni lideri koji bi mogli da okupljaju države članice oko zajedničkih dogovora.
“U Evropi sada nemamo očitog vođu. Ursula fon der Lajen je moćna, ali nemamo Merkelovu ili Miterana”, rekao je jedan evropski diplomata, misleći na bivšu nemačku kancelarku Angelu Merkel i nekadašnjeg francuskog predsednika Fransoa Miterana.
Predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta ipak odbacuje tvrdnje da bi izbori trebalo da zaustave evropske pregovore.
“Živimo u 27 demokratija. Gotovo svakog meseca imamo neke izbore. Kada bismo se ravnali prema izborima, nikada ne bismo mogli da odobrimo novi budžet”, rekao je Kosta.
Novi evropski budžet trebalo bi da stupi na snagu početkom 2028. godine. Ako se politički dogovor ne postigne do kraja ove godine, pregovori će se nastaviti u 2027. godini, kada Francusku i Italiju očekuju izbori, a Španija bi mogla da ima novu vladu.
