Prištinski premijer nije u pravu kada kaže da na sastanku “ni sa srpske strane niti sa strane Brisela nije bilo nikakvih papira kao predloga”.
Zvaničnici Evropske unije opovrgli su navode premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija da je jedino on došao s predlogom na poslednjoj rundi dijaloga.
“Izjava premijera Kurtija, da je njegov predlog bio jedini na stolu, jednostavno je netačna”, naveo je jedan zvaničnik u Briselu za Radio Slobodna Evropa, dan nakon još jednog neuspešnog susreta između delegacija Beograda i Prištine.
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj izjavio je, nakon sastanka, da Kurti nije prihvatio kompromisni predlog EU dok je prištinski premijer tvrdio da na sastanku “ni sa srpske strane niti sa strane Brisela nije bilo nikakvih papira kao predloga”.
Kako prenosi RSE, izvori iz Brisela su rekli da je stranama već u junu predstavljen predlog za redosled primene sporazuma iz Ohrida a specijalni evropski predstavnik za dijalog Miroslav Lajčak imao je potom “sedam rundi odvojenih razgovora sa stranama o ovom predlogu”.
Međutim, isti izvori koji su opovrgli Kurtijeve navode nisu odgovorili na pitanja novinara da li je EU izašla s konkretnim dokumentom na sastanku održanom 14. septembra.
Evropski predlog o primeni dogovora
Dokument, za koji evropska strana tvrdi da je predstavljen stranama na sastanku u junu, datiran je na 19. jul, i njime se predviđa da proces primene sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa počne za pokretanjem procesa pregovora o statutu instrumenata samoupravljanja kosovskih Srba, što praktično znači rad na formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu.
Nakon ovog Srbija više ne bi trebalo da insistira na korišćenju fusnote ili učešću UNMIK-a u regionalnim forumima.
Po završetku pregovora o ZSO predviđeno je da se strane više ne mešaju u unutrašnje stvari jedne druge, kao i da se uzdržavaju od nasilja ili pretnji.
Prema predlogu EU, sledilo bi uspostavljanje instrumenata samoupravljanja, praćeno ukidanjem struktura kojima upravlja Srbija na “Kosovu” i njihovom tranzicijom, prema potrebi, pod istim instrumentom.
Potom bi došlo do priznanja odgovarajućih dokumenata i nacionalnih simbola, zatim sprovođenje neispunjenih obaveza iz ranijih sporazuma o dijalogu.
Naredna tačka predviđa formalizaciju statusa Srpske pravoslavne crkve na “Kosovu”, a nakon toga bi usledili praktični aranžmani za razmenu stalnih misija.
Srbija se potom ne bi protivila članstvu “Kosova” ni u jednoj međunarodnoj organizaciji, a potom bi na “Kosovu” došlo do okončanja internih procedura za zaštitu srpskih objekata verskog i kulturnog nasleđa.
Na samom kraju se predviđa pokretanje pregovora o pravno-obavezujućem sporazumu o sveobuhvatnoj normalizaciji, navodi RSE.
