‘Pravi rizik tek sledi‘
Neposredno pre izbora 2024. godine, Donald Tramp je rekao da je carina najlepša reč u rečniku. U četvrtak ih je opet nametnuo jer su u petak istekle privremene globalne carine od 10 odsto. Nove su u iznosu od 10 i 12,5 odsto.
“Mere Sjedinjenih Država u vezi sa istragma u skladu sa odeljkom 301. Zakona o trgovini iz 1974. godine u vezi sa aktima, politikama i praksama 60 ekonomija zbog neuspeha svake od njih da uvede i efikasno sprovede zabranu uvoza robe proizvedene prinudnim radom.” Tako je naslovljen Memorandum koji je objavila Bela kuća, na osnovu kojeg se uvode carine. Roba iz zemalja koje su donele odgovarajuće zakone protiv prinudnog rada oporezivaće se po nižoj stopi od 10 odsto prilikom ulaska na američko tržište, a uvoz iz onih sa neadekvatnim zabranama biće podložan višoj stopi, 12,5 odsto.
Iznenađujuća reakcija iz Brisela
Australijski ministar trgovine Don Farel izjavio je da je uvođenje novih carina “potpuno neopravdano”. Kanberi su nameti 12,5 odsto, kao i Brazilu, koji je američki potez nazvao “potpuno proizvoljnim”. “Kancelarija američkog trgovinskog predstavnika odlučila je da manipuliše pitanjem od velike važnosti za ljudska prava i pokret za prava radnika”, poručili su iz Brazila.
Tramp opet rasplamsao trgovinski rat. SAD uveo nove carine, među pogođenima i EU
EU je reakcijom gotovo iznenadila; osoba zadužena za kontakte sa javnošću rekla je, prenosi Rojters, da naš blok “pozitivnom smatra činjenicu da je taj ishod (10 odsto carina) u skladu sa američkim carinskim obavezama dogovorenim u okviru Zajedničke izjave EU-a i SAD-a”, dodajući da daje “pozitivan zamah” nastavku rada na istraživanju daljih izuzeća od carina i produbljivanju saradnje. Tako su reagovala i svetska tržišta: dok je Azija snažno pala (ne samo zbog novih carina), Evropa je zabeležila blagi rast. No, treba naglasiti i da je Tramp u petak u popodnevnim satima Evropskoj uniji zapretio mogućim uvođenjem “znatnih” carina.
Donald Tramp
Analitičari gotovo jednoglasno ocenjuju da su nove carine pravna zamena za one koje ističu kako bi Tramp sačuvao protekcionističke trgovinske politike koje je pokrenuo uvođenjem carina na “Dan oslobođenja” 2. aprila prošle godine. Nakon nedelju dana morao je da ih suspenduje na 90 dana zbog strukturnog udara na američka finansijska tržišta; simultano su počele da padaju vrednosti suverenih obveznica i akcija. Na snagu su, revidirane, stupile 7. avgusta, sa rasponom od 10 do 50 odsto. Tramp ih je nazivao recipročnim.
Vrhovni sud je poništio recipročne carine u februaru ove godine. Tramp je reagovao uvođenjem privremene carine od 10 odsto, na osnovu člana 122. Zakona o trgovini iz 1974, propisa namenjenog rešavanju kriza platnog bilansa, na period od 150 dana, koja ističe u petak u 00:01 časova po istočnom vremenu u SAD-u. Tramp je tvrdio da će carinama smanjiti veliki američki trgovinski deficit, što je većina ekonomista proglasila pogrešnom politikom. U aprilu prošle godine američki trgovinski deficit iznosio je, kada je reč o dobrima, 87,4 milijarde dolara. Kada se dodaju i usluge, deficit je bio niži, 61,6 milijardi dolara. Američki Biro za popis stanovništva i Biro za ekonomsku analizu objavili su 7. jula da je deficit dobara i usluga u maju ove godine iznosio 77,6 milijardi dolara, što je povećanje od 23,0 milijarde dolara u odnosu na 54,6 milijardi dolara u aprilu.
Izuzeti su nafta, gas, đubrivo…
Visoki zvaničnik Trampove administracije, prenosi Rojters, odbacio je tvrdnje da su carine uvedene zbog prinudnog rada zamena za carine kojima ističe rok. Dodao je i da će niz roba biti izuzet, uključujući naftu i gas, đubriva. Reč je o robi koja je na udaru već više meseci jer velikim delom zavisi od prolaska brodova kroz Hormuški tesnac, koji je veći deo ove godine zatvoren zbog američkih napada na Iran. U Vašingtonu su svesni da bi carine na te proizvode izazvale dodatni globalni ekonomski haos. Izuzeti su i određeni prehrambeni proizvodi i roba koja je već predmet carina zbog nacionalne sigurnosti, poput automobila, čelika, aluminijuma i bakra. Roba koja je u skladu sa Sporazumom o trgovini između SAD-a, Meksika i Kanade takođe će biti izuzeta zbog visoko integrisanog severnoameričkog lanca snabdevanja i visokog nivoa američkog udela u toj robi, prenosi Rojters.
“Ove carine više su buka nego šok”, objavio je u saopštenju Olu Sonola, šef odseka za američku ekonomiju u agenciji Fič Rejtings (Fitch Ratings), a prenosi Blumberg: “Pravi rizik tek sledi. Carine na višak kapaciteta verovatno tek dolaze i dodatno će se pridodati novim merama. Ako budu dovoljno široke da stope carina vrate prema nivoima iz 2025. godine, neizvesnost će naglo porasti, a udarac na ekonomski rast i inflaciju biće puno teže zanemariti, posebno ako cene energenata ostanu više duže vreme.”
Problemi za Teslu, strah u SAD-u od jačanja inflacije
Tesla je u četvrtak snažno zatresao Vol Strit jer su akcije kompanije pale 15 odsto, što je najveći pad od marta prošle godine. Ukupan pad vrednosti ove godine se tako popeo na 29 odsto. Tesla je zbog ogromnih investicija u AI i opremu zabeležio negativan novčani tok od 1,09 milijardi dolara. Zbog toga su važni analitičari, poput Džej-Pi Morgana (JPMorgan), Kantor Ficdžeralda (Cantor Fitzgerald) i Mizuho Sekjuritiza (Mizuho Securities), smanjili svoje ciljane cene za Teslu, prenosi Blumberg.
Dobra vest je da se cena referentnog tipa nafte, Brent, spustila ispod 100 dolara; posle podneva po hrvatskom vremenu bila je 98,64 dolara. Reč je i dalje o izuzetno visokoj ceni koja je direktna posledica nepotrebnog rata koji je Tramp pokrenuo protiv Irana. Ovaj je počeo blokadu Hormuškog tesnaca kojim prolazi petina globalne trgovine naftom, ali i više od 50 odsto potreba Azije. Primirje definisano Memorandumom o razumevanju, potpisanim 17. juna, prekinuo je Tramp 7. jula. U ponedeljak su jemenski Huti, koji deluju sinhronizovano sa Iranom, objavili pomorsku blokadu Saudijske Arabije; u noći sa srede na četvrtak napali su dva tankera te države i cena nafte probila je 100 dolara – tokom poslednjeg primirja spustila se na 70 dolara. Pre napada, u januaru ove godine, Brentom se trgovalo po ceni nešto višoj od 60 dolara. Posledice su vidljive u SAD-u, gde je cena galona benzina opet prešla psihološku granicu od 4 dolara: prosečna cena u petak bila je 4,09 dolara. Dizel je iznad 5 dolara.
I tu ne prestaju nevolje američke vlade. Rast cena goriva i nove carine, koje su u petak stupile na snagu, izazivaju strah od jačanja inflacije. U februaru je iznosila 2,8 odsto, u martu je rasla na 3,3, u aprilu na 3,8, a u maju je dostigla vrhunac, 4,5 odsto, pre pada u junu na 3,5 odsto. Jul bi mogao opet pokrenuti rast. Tržišta ocenjuju da u takvim okolnostima Fed neće sniziti referentne kamate i ta je mešavina vesti izazvala pad vrednosti i rast prinosa američkih suverenih obveznica (Treasuries). Ulaagči traže veće prinose kako bi kompenzovali rizik inflacijskog smanjenja povrata.
Prinosi na 30-godišnju hartiju od vrednosti popeli su se na 5,166 odsto, najviše u 19 godina. Nije bolje ni sa referentnom, 10-godišnjom obveznicom, čiji su prinosi narasli na 4,690 odsto, što je gotovo na nivou rekorda u proteklih 18 meseci (tokom trgovanja u petak obveznica je probila 4,7135 odsto). Raspon prinosa u odnosu na nemačku obveznicu (bund) istog roka zaduženja u petak je iznosio 1,51 procentni poen. Raspon grčke obveznice je 0,73.
Sve se odvija u situaciji kada je bund u četvrtak dostigao najviši nivo prinosa od 2011. godine, 3,21 odsto, takođe zbog cena goriva. U petak je blago oslabio na 3,19 odsto. Vol Strit Džurnal (The Wall Street Journal) prenosi da je američka dvogodišnja obveznica u četvrtak ostvarila najviši nivo od februara prošle godine, 4,358 odsto (u petak 4,343). Svaki, pa i najmanji, rast prinosa na obveznice snažno povećava troškove SAD-a na kamate, koji su sada treća stavka u federalnoj potrošnji, iza izdataka za socijalno (1,58 biliona dolara prošle godine) i Mediker (Medicare), program zdravstvenog osiguranja starijih od 65 godina (1,18 biliona). Na kamate je otišlo 970 milijardi, a odbrambeni budžet bio je 917 milijardi.
Tako danas izgleda Trampovo zlatno ekonomsko doba Amerike.
