Ova mediteranska zemlja je njegova prva zvanična poseta od reizbora na mesto predsednika.
Na severnom Kipru koji je okupiran od strane Turske, Erdogan se susreo sa liderom Ersinom Tatarom, čiju vlast priznaje samo Turska.
“Ako treba da dođe do povratka za pregovarački sto, način da se to uradi je kroz priznanje” severa, izjavio je Erdogan.
Kipar je podeljen od 1974. godine kada je turska vojska izvršila invaziju na severnu trećinu ostrva kao odgovor na državni udar koji je nastojao da ujedini celo ostrvo sa Grčkom.
Zvanično je ceo Kipar teritorija EU, pošto je Republika Kipar pristupila Uniji 2004. godine.
Mirovne snage Ujedinjenih nacija patroliraju tampon zonom koja odvaja samoproglašenu Tursku Republiku Severni Kipar (TRSK) od međunarodno priznatog juga.
Pozive Turske za “rešenje sa dve države” za pitanje Kipra odbacili su kiparski Grci koji čine većinu na jugu. Republika Kipar, zajedno sa međunarodnom zajednicom, favorizuje dvozonalnu, dvozajedničku federaciju u skladu sa okvirom UN.
Skoro 144.000 birača registrovano je na severnom Kipru, uključujući turske naseljenike i trupe, kao i kiparske Turke sa turskim državljanstvom. Oni su na nedavnim izborima većinski glasali za Erdoganovog protivnika, Kemala Kiličdaroglua.
Erdogan je odbacio kompromise tokom zajedničkog obraćanja sa Tatarom. “Pravedni zahtevi kiparskih Turaka su jasni i nedvosmisleni”, rekao je Erdogan.
“Na Kipru postoje dva odvojena naroda”, dodao je Tatar.
Status ostrva jedan je od najdužih sporova na svetu. On je decenijama bio izvor napetosti širom mediteranskog regiona, što se poslednjih godina naglašava zbog otkrića velikih izvora energije u tom delu. To je takođe doprinelo zatezanju odnosa između Turske i Grčke, kao i sa ostatkom Evropske unije.
Ankara ima više od 35.000 vojnika na severu Kipra. Skoro šest godina nije bilo formalnih mirovnih pregovora pod UN-om.
Lider kiparskih Grka Nikos Hristodulides, koji je pobedio u drugom krugu izbora u februaru, želi veću ulogu EU po pitanju Kipra, preneo je portal Euraktiv.rs.