Redžim Tajip Erdogan pobedio je u drugom krugu predsedničkih izbora u Turskoj i ostaje predsednik zemlje, prema podacima Vrhovne izborne komisije.
Predsednik komisije Ahmet Jener zvanično je saopštio rezultate, rekavši da je Erdogan izabran sa 52.14 odsto glasova.
“Čak i da svi rezultati koji još nisu uneti odu u korist protivkandidata, rezultati se neće promeniti”, dodao je.
Erdogan je proglasio pobedu i pre zvaničnih rezultata, kada je počelo i slavlje njegovih pristalica.
Resul i Indži stoje ispred palate u Ankari i slave
“On je čovek nacije, razvio je vojnu proizvodnju, infrastrukturu”, kaže Resul za BBC i dodaje da je Erdogan jak lider za ceo region, ne samo za Tursku.
Njegove supruga Inci kaže da je Turska imala mnogo problema pre 20 godina.
“Ja nisam fanatik, mogla sam da glasam i za opoziciju da sam mislila da su jaki”, kaže ona.
Erdoganu su pobedu čestitali i neki evropski lideri, među kojima francuski predsednik Makron, mađarski premijer Orban, predsednik Srbije Vučić, a čestitka je stigla i iz Kremlja od ruskog predsednika Vladimira Putina.
Protivkandidat Kilidždaroglu održao je vatreni govor – osuđujući autokratski režim aktuelnog predsednika i izbore koje je opisao kao “nefer”.
“Znajte da ćemo se suprotstaviti poteškoćama koje nas čekaju”, rekao je.
Kilidždaroglu nije direktno priznao poraz.
Oko 25 miliona građana Turske glasalo je za njega, na čemu im je zahvalio uz glasno skandiranje publike.
Uprkos anketama koje su pokazivale da je Erdogan u zaostatku u prvom krugu, on je tada osvojio 49.52 odsto, dok je Kilidždaroglu dobio skoro 45 odsto glasova.
Izbori su održani u okolnostima rastuće inflacije i posledica koje su za sobom ostavili razorni zemljotresi.
Za šta se glasalo?
Oko 64 miliona stanovnika Turske izlazi na izbore drugi put u dve nedelje.
Predsednik Turske, Redžep Tajip Erdogan suočava se sa opozicionim rivalom Kemalom Kiličdarogluom u drugom krugu izbora pošto nijedan od njih nije dobio 50 odsto glasova u prvom krugu.
Za razliku od prethodna dva puta kada je izabran za predsednika u prvom krugu osvajanjem više od polovine glasova, Erdoganu to ovog puta nije pošlo za rukom.
Mnoga istraživanja javnog mnjenja ukazuju da je njegov rival bio na putu da pobedi u prvom krugu, ali je Erdogan izraziti favorit u drugom krugu glasanja.
Troškovi života najveće pitanje izbora
Stanarina se u velikim gradovima utrostručila za godinu dana, inflacija je dostigla najviši nivo od 1998. godine, a cene energenata, osnovnih namirnica i prevoza najviše su porasle.
Milioni Turaka i dalje se bore sa posledicama razornih zemljotresa koji su 6. februara pogodili 11 gradova u toj zemlji i u kojima je stradalo desetine hiljada ljudi.
Vlada je pretrpela brojne kritike zbog kašnjenja u spasilačkim operacijama posle zemljotresa, zbog čega se predsednik Erdogan kasnije i izvinio.
Vlada je povećala javnu potrošnju, obećavajući veće penzije, više stipendije za učenike, kroz neke podsticaje za račune za energiju i veći pristup hipotekama sa niskim kamatama.
Ali mnoge Turke privlače obećanja opozicije da će smanjiti Erdoganova izvršna predsednička ovlašćenja, tesno izglasana 2017. godine, i da će vratiti parlamentarni sistem.
Još jedno važno pitanje za glasače je vladino postupanje sa kritikama na društvenim mrežama.
Oko 50.000 ljudi je tuženo za “klevetu predsednika” od kada je Erdogan preuzeo mandat 2014, podaci su Ministarstva pravde.
B92.
