Istraživanje firme Ipsos otkriva pad povjerenja među američkim kupcima u ekološke koristi koje pružaju električni automobili, dok dezinformacije i kulturni sukobi utiču na percepciju EV-a
Svi znaju da električni automobili (EV) treba da budu bolji za planetu od automobila sa motorima na fosilna goriva, i to je jedan od glavnih razloga zbog kojih se forsira njihovo usvajanje. Međutim, postavljaju se važna pitanja o šteti koju uzrokuje rudarenje minerala potrebnih za proizvodnju baterija, kao i o korišćenju električne energije iz termoelektrana na ugalj za punjenje tih automobila. Takođe, postavlja se pitanje šta se dešava sa otpadom od baterija nakon upotrebe. Da li su električni automobili zaista bolji za životnu sredinu?
Poslednja istraživanja pokazuju pad uverenja među američkim kupcima automobila da su EV bolji za okolinu. Prema podacima firme za istraživanje tržišta Ipsos, broj Amerikanaca koji veruju u ekološke koristi EV opao je za 5 procenata u poslednje dve godine, sa 63% na 58%. Iako je pad relativno mali, statistički je značajan i ukazuje na promenu percepcije. Ono što je zanimljivo jeste da ova promena nije ravnomerno raspoređena među svim grupama kupaca.
Ljudi koji ozbiljno razmatraju kupovinu električnog automobila, poznati u automobilskoj industriji kao „EV zainteresovani“, i dalje su uvereni u ekološke koristi EV. Veličina ove grupe ostala je relativno stabilna, što znači da oni koji su već otvoreni za ideju o kupovini EV i dalje veruju u njihove prednosti. S druge strane, sve veći broj ljudi koji nisu otvoreni za kupovinu električnih automobila postaju skeptični prema tvrdnjama o ekološkoj koristi tih vozila.
EV nisu bolji za životnu sredinu – odakle dolazi ova skepsa?
Prema istraživaču iz Ipsos-a, Grahamu Gordonu, prava priča leži u rastućoj skepsi među onima koji nisu razmatrali kupovinu EV. Oni postaju sve ujedinjeniji u stavu da EV nisu bolji za životnu sredinu. Pitanje je: odakle dolazi ova skepsa?
Jedan deo ovog nepoverenja može proizaći iz pogrešnog tumačenja tačnih izveštaja. Električni automobili nemaju emisije iz auspuha, što je razlog zašto se nazivaju „vozila bez emisija“. Međutim, oni nisu potpuno bez emisija – postoji zagađenje i ekološki troškovi povezani sa njihovom proizvodnjom i punjenjem njihovih baterija.
Ipak, gomila istraživanja koja pokazuju da su EV čistiji od automobila na benzin nije dobila dovoljno pažnje. Složenost teme može frustrirati i pristalice i skeptike električnih vozila, jer je teško shvatiti kako se različite štete porede. Mnogi vozači priznaju da nemaju stručnost da sami procene ove podatke, što dodatno doprinosi konfuziji.
Uz sve to, EV su postali deo kulturnih ratova u SAD-u, gde se složenost često ignoriše. Električni automobili su povezani sa progresivnim elitama iz urbanih područja, dok su planovi o postepenom ukidanju benzinskih automobila u državama poput Kalifornije izazvali snažan otpor, ponekad podržan naftnom industrijom. Na društvenim mrežama često kruže iskrivljeni i preuveličani argumenti o šteti koju EV nanose životnoj sredini, dok se istovremeno zanemaruju štete uzrokovane automobilima na benzin.
Jedan primer ovog iskrivljavanja informacija dogodio se kada je The Wall Street Journal objavio tekst kritikujući kalifornijski mandat za EV, koristeći podatke kompanije Emissions Analytics. Drugi mediji su te podatke preuzeli, uključujući New York Post, koji je objavio naslov: „Električni automobili oslobađaju više toksičnih emisija, lošiji su za životnu sredinu nego automobili na benzin: studija“. Ovaj naslov se proširio internetom, ali je izostavljen kontekst originalnih podataka, koji su se odnosili samo na emisije čestica iz guma i kočnica, bez razmatranja emisija gasova.
Složeni problemi se pogrešno interpretiraju i šire dezinformacije
Istraživač Nick Molden, koji stoji iza studije, objasnio je da je njegova analiza bila usmerena isključivo na emisije sitnih čestica i da nije uzimala u obzir druge vrste zagađenja. Njegov rad ne dovodi u pitanje klimatske koristi električnih vozila, već ukazuje na specifične izazove. Iskrivljavanje ovih podataka ukazuje na to kako se složeni problemi pogrešno interpretiraju i šire dezinformacije.
Problem emisija iz guma i kočnica jeste realan, posebno kod težih EV, ali regenerativno kočenje može delimično neutralisati te efekte. Slična „zrna istine“ nalaze se u mnogim argumentima protiv EV: mnoga struja dolazi iz fosilnih goriva, baterije zahtevaju rudarenje, a na kraju životnog veka mora se rešiti pitanje reciklaže baterija. Analitičari kažu da su ovo dobri razlozi za ulaganje u manje automobile, čistije energetske mreže, bolju reciklažu i održiviji transport, ali to ne znači da su benzinci bolji za životnu sredinu. EV i dalje nadmašuju automobile sa unutrašnjim sagorevanjem.
Prodaja električnih vozila u SAD-u se usporava. Podaci J.D. Power-a pokazuju da je udeo EV u novim prodajama vozila dostigao vrhunac ove godine na 9,2%, što je znatno ispod stope u Evropi i Kini, i manje nego što su analitičari očekivali. Skepsa u vezi sa ekološkim uticajem EV mogla bi igrati ulogu u ovom usporavanju, jer mnogi kupci ističu očuvanje životne sredine kao jedan od glavnih razloga za prelazak na EV.
Međutim, istraživanja Ipsos-a pokazuju da su oni koji gube veru u ekološke prednosti EV uglavnom ljudi koji ionako nisu razmatrali njihovu kupovinu. S druge strane, ključni faktori za potencijalne kupce EV, pored ekologije, su troškovi i praktičnost. Istraživanja pokazuju da su glavni razlozi zbog kojih ljudi odustaju od kupovine EV problemi sa dostupnošću javnih stanica za punjenje, brzinom punjenja i infrastrukturom.
Budućnost usvajanja EV zavisiće od poboljšanja tih faktora – duži domet, brže punjenje, niži troškovi i bolja infrastruktura biće ključni za privlačenje novih kupaca, bez obzira na njihova uverenja o zaštiti životne sredine, prenosi NPR.
Benchmark.rs
