Tajvanski TSMC, najveći svetski proizvođač čipova po narudžbini, koji zbog značaja tih komponenti za savremenu ekonomiju i jedinstvene tehnologije koju poseduje važi za jednu od geopolitički najznačajnijih kompanija na svetu, prošlog vikenda je otvorio svoju prvu fabriku u inostranstvu, u japanskom gradu Kumamotou. Japanski ekonomisti očekuju da postrojenje vredno više od osam i po milijardi dolara da snažan podsticaj domaćoj elektronskoj i automobilskoj industriji, i skupa sa još jednom planiranom fabrikom TSMC-a, omogući njihovoj zemlji da nadoknadi tehnološki zaostatak u industriji poluprovodnika i vrati se na puteve stare slave.
Prošle subote u japanskom gradu Kumamotou otvorena je nova fabrika čipova renomiranog tajvanskog proizvođača TSMC, vredna oko 8,6 milijardi američkih dolara.
Reč je o vrlo retkom događaju, koji će imati krupne pozitivne posledice po japansku ekonomiju – retkom, jer se gigant tajvanske i svetske ekonomije decenijama uzdržavao od proizvodnje van kineskog sveta i jer je pomenuta fabrika na južnom japanskom ostrvu Kjušu prva ikada koju je ustanovio van Tajvana i matice Kine.
Ceremoniji otvaranja postrojenja površine preko 200.000 kvadratnih metara, koje bi puni proizvodni kapacitet trebalo da dostigne u poslednjem tromesečju 2024. godine, pored japanskog ministra ekonomije, trgovine i industrije Kena Saitoa i viđenih zvanica iz domaćeg poslovnog sveta, prisustvovali su generalni direktor TSMC-a Mark Liu i legendarni osnivač te kompanije, najvećeg svetskog proizvođača čipova po ugovoru, devedesetdvogodišnji Moris Čang.
Snažna ekonomska i politička potreba
Fabrika u Kumamotou će praviti čipove sa razmakom između električnih kola od 12 do 28 nanometara, a japanska vlada planira da u nju uloži do 3,1 milijarde dolara.
Jedna od fabrika mikročipova kompanije “TSMC”
Postoje tri osnovna podsticaja za izgradnju prostranog postrojenja u Kumamotou i investicije japanske vlade u njega: poremećaj u snabdevanju čipovima tokom trajanja pandemije, kada je zbog nestašice poluprovodnika u Japanu došlo do pada proizvodnje automobila, odnosno, želja da se obezbedi stalno snabdevanje čipovima; nastojanje japanske strane da umanji tehnološki zaostatak u njihovoj proizvodnji i politički pritisak Vašingtona da tajvanske kompanije, vlasnici najsavremenijih i strateški važnih tehnologija, umanje svoju zavisnost od kineske radne snage i tržišta kroz izgradnju fabrika u SAD i savezničkim državama.
Japanski mediji da javljaju da su domaće kompanije proizvođači čipova i opreme za izradu poluprovodnika, poput “Tokio Elekrtona”, “Kjosere” i “Sonija”, već uložile fantastičnih 39 milijardi dolara u samu fabriku TSMC-a i uspostavljanje logističke mreže za njeno snabdevanje.
Blagodet za Japan
Prisustvo tajvanske kompanije, smatra se, dovešće do renesanse japanske elektronske i automobilske industrije, jer će obezbediti njihovo brzo i jeftino snabdevanje najmodernijim i najmoćnijim čipovima.
Kompanija “TSMC” je najveći svetski proizvođač čipova po narudžbini
Japan je osamdesetih godina bio velesila kada je u pitanju proizvodnja poluprovodnika – smatra se da je produkovao čak 80 odsto čipova na svetu, ali je upravo zbog toga na sebe navukao gnev američkog poslovnog sveta i vlade koji su bili gubili trku sa dalekoistočnom carevinom u proizvodnji elektronskih uređaja.
SAD su optužile japansku industriju poluprovodnika za monopol i nelojalnu konkurenciju i izvršile pritisak na vladu u Tokiju da utiče na kompanije u svojoj zemlji da, umesto domaćih, kupuju strane poluprovodnike.
Tako su južnokorejska i tajvanska industrija poluprovodnika dobile šansu i podsticaj, a japanska industrija čipova započela svoj dugi i bolni pad.
Otud sada u samom Japanu, mada postoje važne kompanije koje proizvode opremu i materijale potrebne u izradi poluprovodnika, nema domaćih preduzeća koja prave čipove novih generacija i ostrvska carevina daleko zaostaje za tajvanskim i južnokorejskim proizvođačima, poput TSMC-a i “Samsunga”.
Recimo, dok pomenute dve kompanije već rade na moćnim čipovima u kojima su električna kola smeštena u razmaku od samo tri ili četiri nanometra, japanski proizvođači i dalje prave vrlo zastarele čipove promera 40 nanometara.
Postrojenje TSMC-a u Kumamotou za japansku ekonomiju je zato važno i u smislu transfera najnovijih tehnologija i obuke stručnjaka – japanski poslovni ljudi kažu da će znanje koje donosi tajvanska kompanija pomoći da “Zemlja izlazećeg sunca” ponovo uhvati tehnološki priključak sa najuspešnijima u proizvodnji poluprovodnika, odnosno, počne da vraća staru slavu u toj oblasti.
Koliko Japanu znači otvaranje fabrike TSMC-a ilustruje i podatak da je japanska vlada spremna da uloži i čitavih 4,9 milijardi američkih dolara u izgradnju još jednog postrojenja TSMC-a u istom gradu, Kumamotou.
Ono bi trebalo da počne da radi 2027. godine i proizvodi još sofisticiranije čipove promera šest, odnosno, sedam nanometara.
U tu novu fabriku TSMC-a investiraće i privatne kompanije – giganti “Soni”, “Denso”, “Tojota” i drugi.
Obostrana korist
Sam TSMC će u dve fabrike u Japanu uliti, ukupno, oko 20 milijardi dolara svog novca.
Očekuje se da će tajvanski radnici biti zadovoljni standardom života u Japanu
To gigantsko preduzeće, koje je prošle godine prihodovalo 69 milijardi dolara, će, naravno, puno toga dobiti zahvaljujući njima – najpre, stalne i platežno moćne mušterije, japanske proizvođače kompjutera, pametnih telefona, optičkih senzora i automobila.
Tajvance u Japan, pored zagarantovane prodaje, prisustva snabdevača potrebnim materijalima i ogromnih subvencija vlade, privlače i kulturološke sličnosti, odnosno, radinost, savesnost i ozbiljnost japanskih radnika.
Pogoduje im i geografska blizina – činjenica da je razdaljina od Kumamotoa do Tajpeja samo oko 1.220 kilometara.
To znači da ljudstvo i delovi mogu da se prebacuju brzo i uz male troškove, pa čak i da je opasnost da tajvanski inženjeri nakon nekoliko godina rada napuste TSMC, i ostanu u zemlji domaćinu, manja, jer su sada primanja u Japanu otprilike jednaka kao na Tajvanu, a Kumamoto je tako blizu njihovoj kući da nemaju potrebu da se tamo trajno nasele jer, praktično, mogu avionom da odu na Tajvan i vikendom ako to žele.
Ovo sve, naravno, u poređenju sa SAD, gde TSMC takođe radi na izgradnji dve fabrike.
Naime, u TSMC-u strahuju da će u Americi njihovi inženjeri biti pod pritiskom da pređu u kompanije poput “Intela” i “Nvidije”, s obzirom na to da su plate, u nominalno prvoj ekonomiji sveta, bitno više nego na Tajvanu.
TSMC drži udeo od čak 56 odsto na svetskom tržištu čipova koji se prave po narudžbi za druge kompanije i nesumnjiv je lider u tehnološkim inovacijama vezanim za njihovu proizvodnju.
On je preduzeće čije bi razaranje u slučaju eventualnog ratnog sukoba na Tajvanu prouzrokovalo parališuće nestašice i tako uzdrmalo ceo svet.
Krupno prisustvo takvog subjekta, odnosno, početak njegovog rada, događaj je od ogromne važnosti i za veliku i snažnu ekonomiju kakva je japanska.
Ono predstavlja i novu, interesantnu stranicu u žestokoj međunarodnoj bici za primat u industriji poluprovodnika, u kojoj kao zamajci razvoja učestvuju i Republika Koreja, SAD i matica Kina.
