Razvoj vida obično dostiže vrhunac u kasnim tinejdžerskim godinama, ali vremenom mnogi različiti faktori mogu uticati na njegovo slabljenje – nakon 40. godine, zdravlje vida postepeno počinje prirodno da se pogoršava. Za to može postojati nekoliko uzroka, a neke od njih možemo samostalno sprečiti.
Kako vreme prolazi, nečije oči se prirodno teže fokusiraju na predmete i može da se javi zamućenje vida, kažu oftalmolozi. Oči koje stare imaju smanjenu elastičnost sočiva unutar oka (što uzrokuje presbiopiju, to jest staračku dalekovidost), manje reagovanja zenica (utiče na vid tokom noći) i promene u ćelijama mrežnjače, što ih čini manje osetljivim na svetlo ako nije dovoljno jako (na primer, kada vozite noću).
Koja očna stanja su uobičajena kod starijih ljudi
Stanja pogoršanja vida koja se najčešće javljaju kod starijih ljudi uključuju presbiopiju (gubitak fokusa na bliske predmete), kataraktu (zamućenje sočiva), glaukom (oštećenje optičkog nerva) i degeneraciju makule povezane sa uzrastom, kada nastaje smanjenje centralnog vida.
Rano otkrivanje promena u zdravlju oka pomoću redovnih poseta oftalmologu mogu omogućiti da se bilo koja promena stanja primeti na vreme, tako da pacijent može da dobije savete i terapije, da mu očno stanje ne bi remetilo svakodnevni život.
Drugi faktori načina života koji mogu da utiču na vid
Osim godina, neke životne navike mogu biti uzrok problema sa zdravljem očiju. Jedna od njih je provođenje vremena pred ekranom, što može dovesti do naprezanja očiju – ne trepćemo i ne vlažimo oči koliko bi trebalo, što dodatno opterećuje mišiće koji im pomažu da se fokusiraju.
Ovo dovodi do suvih očiju i zamagljenog vida, što može dugoročno uticati na zdravlje očiju. Zato stručnjaci preporučuju da svaki dan odvojite vreme i udaljite se od ekrana, a ako je moguće, da umesto toga provedete neko vreme na otvorenom kako biste ih odmorili.
Kada izađete napolje, to vam omogućava da koristite oči i posmatrate predmete na različitim udaljenostima, za razliku od gledanja u ekran. Između ostalog, prirodno svetlo je važno jer pomaže organizmu da proizvede vitamin D i podstiče rad cirkadijalnog ritma (rasporeda spavanja), što takođe ima ulogu u zdravlju očiju.
Pušenje je jedan od vodećih uzroka gubitka vida i slepila koji se može sprečiti, upozoravaju oftalmolozi za “Independent”. Pušenje povećava rizik od razvoja katarakte, makularne degeneracije i sindroma suvog oka, a takođe pogoršava stanja poput dijabetičke retinopatije i glaukoma.
Hrana koju jedemo takođe može napraviti razliku – zdrava ishrana, uključujući puno voća, povrća i tamnog lisnatog zelenila, donosi koristi opštem zdravlju, pa tako i zdravlju očiju. Takođe, uravnotežena ishrana pomaže u kontroli težine i krvnog pritiska, što smanjuje rizik od moždanog udara ili bolesti očiju uzrokovanih oštećenjem krvnih sudova.
Hidracija je takođe neophodna za dobar vid, jer omogućava dovoljnu proizvodnju suza. Osim toga, zapamtite da zaštitite oči od UV zraka tako što ćete nositi naočare za sunce – izloženost UV zracima može da poveća brzinu starenja oka. Ovo se ne odnosi samo na leto, već je važno štititi oči i zimi.
Šta treba da radite ako primetite pogoršanje vida
Za većinu odraslih je preporučljivo da odu na pregled očiju svake dve godine, ali neki moraju i češće, posebno ako primete bilo kakve promene u vidu. Osim samog zdravlja očiju, promene vida mogu ukazivati na druge zdravstvene tegobe, pa je važno potražiti pomoć što pre.
RTbalkan.
