Rast crnogorske ekonomije biće usporen još dve godine, prognozira Evropska komisija.
Visoka javna potrošnja, ograničeni prihodi, kao i nadolazeća velika potreba za otplatom državnog duga najveći su izazovi crnogorske ekonomije, čiji će rast biti usporen do 2026. godine.
To stoji u Programu ekonomskih reformi za Crnu Goru koji je analizirala Evropska komisija. Iste analize izrađene su za Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Gruziju, Kosovo, Moldaviju, Severnu Makedoniju, Srbiju i Tursku.
Inflacija kao prepreka
U dokumentu kojeg prenose Vijesti navodi se da je Crna Gora nastavila da beleži visok ekonomski rast u 2023. godini, koji bi trebalo usporiti u razdoblju 2024-2026.
U dokumentu se navodi da su uspešna turistička sezona i snažna lična potrošnja, uz velik priliv stranih državljana, ključni pokretači ekonomskog rasta u 2023. godini, koji se procenjuje na 5,8 posto.
“Glavna prepreka bila je visoka, ali umerena inflacija, dok su stroži uslovi finansiranja opteretili investicije”, navodi se u dokumentu EK, prenosi Poslovni dnevnik.
Osnovni scenario postavljen u Programu ekonomskih reformi Crne Gore (ERP) predviđa usporavanje rasta realnog BDP-a na godišnji prosek od 3,2% u razdoblju 2024.-2026., potaknut rastom domaće potražnje i potrošnje uz oporavak investicija.
Otplata duga sve veći problem
Potrebe za otplatom duga naglo rastu, najpre 2025, a kasnije 2027. i 2029. godine, što uz stroge uslove financiranja, povećava ranjivost.
“Predviđa se da će neto izvoz dati samo marginalni doprinos rastu BDP-a, budući da se očekuje usporavanje turističkih usluga, koje su već 2023. premašile nivo iz 2019. godine, s dvocifrenog rasta”, procenjuje se u dokumentu EK.
Predviđanja su da bi uvoz mogao porasti i više od očekivanog ako se ostvare investicioni planovi, posebno gradnja auto-puta Bar – Boljare, dok bi Crna Gora mogla da zabeleži skroman tempo smanjenja duga.
EK navodi da je deficit u 2024. uglavnom podstaknut snažnim povećanjem socijalnih transfera i kapitalne potrošnje. Takođe navode da bi javni dug trebalo da nastavi da pada na 61% BDP-a u 2026. godini.
“Potrebe za refinansiranjem duga i dalje su visoke, dosežući vrhunac od 11 % BDP-a 2025”, rekla je EK. U jednom u nizu sličnih upozorenja, i iz Evropske komisije navode da je crnogorska javna potrošnja jednostavno previsoka, a da su poreski prihodi nedovoljni da bi zatvorili sve veću “rupu”.
Među glavnim izazovima s kojima se suočava crnogorska ekonomija su visoka javna potrošnja i ograničena prihodna baza, uz nadolazeće velike potrebe za otplatom duga.
Sve to, kako kaže EK, zahteva snažniju fiskalnu konsolidaciju nego što je predviđeno Programom ekonomskih reformi. Podsećaju i da će potrebe za otplatom duga naglo porasti, najpre 2025, a kasnije 2027. i 2029. godine, što, kako navode, uz stroge uslove finansiranja, povećava ranjivost.
Veliki projekti
“S obzirom na crnogorski monetarni okvir, fiskalna politika je glavni alat za upravljanje agregatnom potražnjom i podršku daljem smanjenju inflacije. Za to je potreban sveobuhvatan srednjoročni fiskalni plan s konkretnim merama konsolidacije i obvezom spuštanja nivoa duga ispod 60 posto BDP-a kako je propisano fiskalnim pravilom”, navodi se u dokumentu.
EK također navodi da je velikim infrastrukturnim projektima potrebno bolje upravljanje i određivanje prioriteta s obzirom na ograničeni fiskalni prostor.
“Uspostava nezavisne fiskalne institucije pomogla bi u jačanju obračuna troškova novih inicijativa i poboljšala fiskalnu disciplinu. Poboljšanje nadzora i upravljanja rizicima preduzeća u državnom vlasništvu (DP) s vremenom bi smanjilo njihov teret budžeta”, navodi se u dokumentu EK.
