U auto-školama se kandidati za polaganje vozačkog ispita uče da tokom vožnje uvek prvo pritisnu kočnicu, pa kvačilo.
U praksi se, međutim, dešava da priličan broj novopečenih vozača razvije naviku da prvo pritisne kvačilo.
Zbog čega se to dešava, ali i kakve mogu biti posledice ovakvog načine vožnje, sajt Polovniautomobili razgovarao je sa Mladenom Rašetom, predsednikom Privredne komore auto-škola Srbije i dugogodišnjim instruktorom.
Njihov sagovornik kaže da kvačilo neiskusnim vozačima zapravo predstavlja neku vrstu sigurnosti, jer žele da izbegnu situaciju da im se ugasi vozilo.
Ovo zapravo i ne iznenađuje previše, jer znamo koliko vozača, naročito u velikim gradovima ima “kratak fitilj” i koliko je malo potrebno da se “nalegne na sirenu”, često i bez obzira na oznaku “P koja označava da automobilom upravlja neko sa probnom dozvolom i ko tek stiče iskustvo.
Međutim, činjenica je da takav način vožnje prelazi u opasnu naviku.
“Pri malim brzinama, ispod 20km/h može bez problema da se koristi prvo kvačilo pa kočnica. Ali, pri većim brzinama, uvek je bitno da se prvo pritiska kočnica pa kvačilo, a tri su glavna razloga”, objašnjava Mladen Rašeta.
Kontrola – opasnost na nizbrdici
Prilikom pritiskanja kvačila vozilo neće početi da usporava, već će nastaviti da se kreće dotadašnjom brzinom.
“Brzina se može promeniti u slučajevima da se kvačilo pritisne na usponu ili još gore na nizbrdici. Prilikom kotrljanja vozač nema kontrolu nad vozilom, jer pogonske točkove ne pokreće motor nego inercija. To je veoma opasno, zamislite tu situaciju na recimo klizavom kolovozu”, kaže Rašeta.
Brzina – Tanka linija između života i smrti
Drugi razlog je mnogo očigledniji, dodaje Rašeta.
“Primera radi, ukoliko vozite brzinom od 130km/h, u jednoj sekundi prelazite oko 35m. Da bi se pri toj brzini vozilo zaustavilo, potrebno je oko 70 metara i to pod uslovom da vozilo ima odlične gume i kočnice, uz savršene uslove na putu”, istakao je.
Vreme reakcije (neki ovo zovu psihička sekunda) kod prosečnog vozača je oko jedne sekunde.
Vreme koje je potrebno da se pritisne kvačilo kad je stopalo na podu je isto oko jedne sekunde. Hajde sad da izračunamo prvo slučaj u kombinaciji kvačilo pa kočnica, a onda i slučaj kočnica pa kvačilo:
“Jasno je dakle da prostom računicom dobijamo preko 30 metara pri toj brzini, što u ogromnoj meri povećava šanse da sebi i drugima spasemo život” pojašnjava Rašeta.
Trening – pogrešnu rutinu je teško menjati
Mnogi vozači koji su tek položili kažu da bi u slučaju opasnosti prvo pritisli pedalu za kočenje umesto kvačila, ali to je prema rečima našeg sagovornika potpuno pogrešno razmišljanje.
“Kada je čovek u opasnosti, on reaguje refleksno, onako kako je radio svaki put pre toga. Prosto, mozak se ‘zamrzne’ i nema načina da se prosečan vozač seti da mora da uradi drugačije. Znači, ako svaki dan pritiskamo prvo kvačilo pa kočnicu, naš refleks u opasnosti će biti upravo to i bićemo u opasnosti”, ističe Rašeta,
“Ali ako svaki dan treniramo telo i pritiskamo prvo kočnicu, pa kvačilo u opasnim situacijama uradićemo potpuno ispravnu stvar tako, što će telo refleksno prvo da pritisne kočnicu”, zaključuje Rašeta.
