Onaj u Adelejdu, iz kategorije 250, koji mu je poslužio kao priprema za (naj)važniji – Grend slem, koji startuje 16. i traje do 29. januara.
Svi su sa nestrpljenjem čekali da srpski as dođe u zemlju kengura, iz koje je, na krajnje neprijatan način, pre tačno godinu dana praktično bio najuren.
Okolnosti su se u međuvremenu promenile, mere za suzbijanje koronavirusa oslabile, pa tako i ulazak i nastup srpskog tenisera omogućen.
Đoković je igranjem manjeg turnira, dve sedmice uoči prvog Grend slema u sezoni, napravio pravi potez.
Ne potcenjujući trofej osvojen u Adelejdu, Novak bi sa nekim drugim stvarima možda mogao da bude i zadovoljniji.
Dosta se govorilo o tome kako će Đoković biti dočekan u Australiji, na koji način će lokalci reagovati zbog svega što se dešavalo u Melburnu pre godinu dana.
Čini se da u tom smislu, bolje po Đokovića nije moglo da prođe, iako su, pre svega tamošnji mediji, uporno podsećali na taj slučaj, te na taj način direktno ili indirektno, namerno ili ne, probali da utiču na Novaka.
Prvih nekoliko dana u fokusu je bilo upravo to, pa su novinari na konferencijama više pričali o dočeku, reakcijama ljudi, “procesu” ulaska u zemlju, nego o samoj igri.
A igra nije bila upitna. Lako je Novak prelazio prepreke na koje je nailazio, a prvi na crtu su mu stali Francuzi.
Protiv Konstanta Lestijena je kruzirao, dok je u susretu sa Kventanom Alisom, ipak, morao malo da se preznoji.
Prva ozbiljnija prepreka bio mu je Denis Šapovalov, protiv kojeg je imao oscilacije, ali ne i većih problema da ostvari osmi uzastopni trijumf u međusobnim duelima.
I onda je došao izazov u pravom trenutku, kako je i sam Novak rekao, meč koji će mu dosta značiti za Australijan open – susret sa starim poznanikom, Danilom Medvedevim.
Nije bilo lako, ali ne zbog Rusa, koliko zbog povrede, koja nas je sve zabrinula – zadnja loža leve noge.
Nimalo prijatno nije bilo dok smo čekali da se Novak vrati iz svlačionice, posle osvojenog prvog seta.
Istegao se, popio nešto protiv bolova i, svestan da nije u pitanju ozbiljnija povreda, nastavio i dokrajčio Medvedeva, četvrti put u nizu.
“Probudio sam se i sve je bilo u redu. Do duboko u noć sam radio sa fizioterapeutom. Pričao sa doktorima, o turniru i svemu. Bilo je dosta zabrinutosti uoči ovog finala zbog zadnje lože, ali sve je bilo u redu. Nekoliko puta sam tokom meča osetio zatezanje, mišić, ali ništa što bi me zabrinulo ili uticalo na moju igru”, rekao je Đoković posle finala, u kojem je morao da „okreće“ mladog Sebastijana Kordu.
Uoči susreta svi su govorili o Amerikancu, čiji je otac Petr inače 1998. osvojio Melburn, ali i o fotografiji njega i Novaka od pre ko zna koliko godina.
Nešto slično je bilo i nedavno u Parizu, kada je učenik (Holger Rune) pobedio “učitelja”, tačnije idola, ali ovoga puta epilog je bio drugačiji.
A nije da nije bilo blizu. Imao je Korda meč loptu u drugom setu, međutim, Đoković je upravo tada pokazao ono što pravi šampioni rade – protiv srpskog asa jedna meč lopta definitivno nije dovoljna.
“Maltene celog života gledam Đokovića na televiziji i za mene je ovo neverovatno iskustvo. Bio sam tako blizu, ali mislim da mogu dosta toga pozitivnog da izvučem iz ovog meča i da nastavim da idem napred”, rekao je Korda posle susreta.
Ovo je, inače, 92. titula u karijeri za Novaka, čime se izjednačio sa Rafaelom Nadalom, ali prva sa novim stručnim štabom.
Tačnije, izmenjenim, na poziciji fizioterapeuta. Kao što je poznato, umesto Ulisesa Badija, novo lice je Italijan Klaudio Cimalja.
U Melburnu bi trebalo da mu se priključi i Miljan Amanović, dugogodišnji saradnik po pitanju fizičke spreme, iako je ovaj prošle godine na Srbija openu kazao da neće više putovati.
Novi-stari član tima je i brat Marko, koji je imao neprijatnu situaciju u finalu, pošto ga je Novak nakon prvog seta oterao iz lože, zajedno sa agentima, Edoardom i Elenom.
Svestan je i Novak da je ponekad težak, naročito kada ne ide, tako da se izvinio njemu bliskim i važnim ljudima, kao što se zahvalio navijačima u Adelejdu. Bilo je zaista dosta srpske migracije, zastave u crveno-plavo-beloj boji su dominirale stadionom.
“Uživao sam na terenu i van njega. Mnogo je ljudi došlo da me gleda i da mi ljubav i podršku, to je učinilo moj boravak u Australiji pozitivnijim, boljim. Rekao sam i ranije da nisam zlopamtilo. Rekao sam vam da sam imao mnogo pozitivnijih iskustava u Australiji da bih sve to odbacio zbog nečeg što se desilo prošle godine. Osećam se lepo u društvu ljudi, normalnih ljudi, pratim sport. Nisam još imao nikakvih negativnih iskustava. Sve koje sam sreo, bilo da je to u gradu ili šumi, a sreo sam i par kengura… Pričao sam sa svima i svi su bili ljubazni i dali mi podršku. Nema razloga da se osećam drugačije posle onoga što dobijama od njih”, rekao je Đoković.
Đoković je Australijan open osvajao devet puta, a ukoliko stigne do jubilarne desete, vratiće se i na vrh ATP liste, gde je proveo 373 sedmice, poslednju početkom juna prošle godine.
Iako Novak nije zlopamtilo, da li od Australije postoji bolje mesto za ispisivanje nove stranice teniske istorije?
Milan Tomić
