Dijete, novi režimi ishrane, prelazak na zdravije navike – sve je to deo svakodnevice u potrazi za boljom formom i zdravljem. Ipak, nekad rešenje ne leži u tome šta jedemo, već u nečemu mnogo jednostavnijem.
U užurbanom savremenom životu, najbolji saveti za mršavljenje često su oni jednostavni, a najnovije istraživanje izdvaja dve takve navike: fasting (periodiččno gladovanje) tokom noći i raniji doručak.
Utvrđeno je da su rani doručak i rana večera, bez užina između, povezani sa nižim indeksom telesne mase (BMI) i nakon pet godina. Iako BMI nije savršen pokazatelj gojaznosti, rezultati istraživanja se uklapaju u sve veći broj istraživanja koja pokazuju da vreme kada jedemo utiče na zdravlje.
Naučnici smatraju da su rezultati povezani sa cirkadijalnim ritmovima – unutrašnjim biološkim časovnikom koji radi u ciklusu od 24 sata i reguliše kada je vreme za odmor, a kada za aktivnost.
“Naši rezultati, u skladu sa drugim studijama, ukazuju da produženi fasting može pomoći u održavanju zdrave težine, ako se kombinuje sa ranom večerom i ranim doručkom”, kažu stručnjaci i dodaju:
“Smatramo da je razlog u tome što je raniji unos hrane usklađeniji sa cirkadijalnim ritmovima, što omogućava bolje sagorevanje kalorija i regulaciju apetita”.
Stručnjaci su koristili više statističkih metoda i uzeli u obzir faktore kao što su godine i san. Ustanovljeno je da su kasniji doručak i češće jedenje povezani sa višim BMI, dok je duže noćno postenje povezano sa nižim BMI.
“Ove povezanosti su posebno izražene kod žena pre menopauze”, navode autori.
Tim je sproveo i klaster analizu kako bi grupisao učesnike prema navikama u ishrani, što je omogućilo jasnije uvide i razdvajanje rezultata po polu.
Jedna od grupa odnosila se isključivo na muškarce: oni su prvi obrok uzimali posle 14 časova, postili u proseku 17 sati i češće konzumirali alkohol, pušili, piše Sajans Alert.
“Kod ove podgrupe muškaraca koji preskaču doručak, ova praksa nije imala uticaj na telesnu težinu”, kažu naučnici.
Iako istraživanje ne dokazuje direktnu uzročno-posledičnu vezu, ukazuje na značajne povezanosti. Ako preskačete doručak da biste smanjili unos kalorija, možda je bolje da večerate ranije i uvedete doručak, smatraju naučnici.
Postoji više načina praktikovanja fastinga, a ova studija se bavila upravo onim noćnim.
Istraživači pretpostavljaju da su ove navike povezane sa boljom regulacijom insulina i skladištenja masti, ali su potrebna dodatna istraživanja. San takođe može igrati važnu ulogu, jer je dovoljno sna ključno za zdravlje, a ovakvi obrasci ishrane mogu ga podržati.
Buduća istraživanja mogla bi obuhvatiti veći broj učesnika tokom dužeg perioda, kao i klinička ispitivanja sa preciznim uputstvima o vremenu obroka.
“Naše istraživanje je deo nove oblasti poznate kao hronutricija, koja ne proučava samo šta jedemo, već i kada i koliko često jedemo”, ističe se.
“Osnovna ideja je da nepravilni obrasci ishrane mogu narušiti cirkadijalni sistem – unutrašnje mehanizme koji regulišu dnevno-noćne cikluse i fiziološke procese”, dodaja se.
Istraživanje je objavljeno u časopisu International Journal of Behavioral Nutrition and Physical Activity.
