Tog 16. februara 2001. godine napadači su aktivirali eksploziv postavljen u propustu ispod magistralnog puta Kuršumlija–Podujevo u trenutku kada je preko njega prelazio autobus “Niš ekspresa” sa raseljenim Srbima sa Kosova i Metohije.
Osim tročalne porodice Cokić, u ovom terorističkom napadu poginuli su i Sunčica Pejčić, Živana Tokić, Slobodan Stojanović, Mirjana Dragović, Veljko Stakić, Nenad Stojanović, Milinko Kragović, Lazar Milkić i Dragan Vukotić.
Fljorim Ejupi, čiji je DNK pronađen na mestu sa kojeg je aktivirana bomba, prvostepeno je bio osuđen na 40 godina zatvora zbog tog zločina, ali ga je sud oslobodio zbog nedostatka dokaza.
Prema poverljivim dokumentima policije Unmika, u koje je uvid imao Internet portal Radio-televizije Srbije, Kfor i Unmik su unapred znali da “devetočlana teroristička ćelija” sprema napad na autobuse koji su prevozili Srbe, a ostalo je nejasno zbog čega su Euleksove sudije odlučile da odbace dokaze na osnovu kojih je Fljorim Ejupi u prvostepenom postupku osuđen na 40 godina robije.
Prema tim dokumentima, bombaški napad kod Podujeva mogao je da bude sprečen, jer su Britanci, izvesno vreme pre eksplozije, dobili obaveštajne podatke o datumu i broju ljudi koji su učestvovali u planiranju.
U Unmikovim dokumentima, načinjenim neposredno nakon napada, navodi se da su oficiri Kfora naredili da se krater nastao posle eksplozije zatrpa, kako bi saobraćaj normalno funkcionisao, a istražitelji tvrde da su na taj način uništeni dokazi.
Ipak, nedugo posle napada otkriveno je da DNK pronađen na nekoliko opušaka sa mesta sa kojeg je aktivirana bomba odgovara DNK povezanim sa slučajem ubistva u Nemačkoj iz 1997. godine, za koje je osumnjičen Fljorim Ejupi.
Tokom suđenja za bombaški napad kod Podujeva, zaštićeni svjedok “Alfa” rekao je da mu se Ejupi poverio da je lično aktivirao eksploziv.
Potraga za Ejupijem trajala je više od godinu dana, a u akciji hapšenja, prema dokumentima Kfora, učestvovalo je skoro 3.000 britanskih i norveških vojnika, uključujući i specijalce iz SAS-a.
Uhapšeno je ukupno 27 kosovskih Albanaca, od kojih su četvorica zadržana u pritvoru. Trojica su nedugo zatim puštena na slobodu, ali je Fljorim Ejupi, u to vreme aktivni oficir Kosovskog zaštitnog korpusa, zadržan u pritvoru u Prištini.
Na slobodu su pušteni Jusuf Veliju i Avdi Behljulji, a sa jednim od njih dvojice je, prema dokumentima iz istrage, Ejupi razgovarao telefonom neposredno pre napada.
Kfor i predstavnici američkog kontingenta na Kosovu i Metohiji nikada nisu potvrdili da je Ejupi prebačen u Bondstil, a ceo slučaj je u ogromnoj meri zakomplikovao složene odnose između Unmikove policije i Kfora, koji iz raznih razloga nisu razmenjivali obaveštajne podatke.
Ejupi je, nedugo posle prebacivanja u Bondstil, uspeo da pobegne tako što je presekao otvore u žici makazama, koje mu je u zeljanici donela porodica.
Uhapšen je juna 2004. godine u Tirani i predat u ruke Unmiku. U suđenju koje je usledilo, osuđen je na 40 godina zatvora, ali ga je žalbeno veće oslobodilo zbog nedostatka dokaza.
