Suprotno popularnom verovanju, hodanje 10.000 koraka dnevno nije čaroban trik za mršavljenje i zapravo se ne preporučuje onima koji imaju višak kilograma i bolove u kolenima.
Preporuke za vežbe obično se fokusiraju na trajanje fizičke aktivnosti. Na primer, Svetska zdravstvena organizacija savetuje najmanje 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno. Nova analiza podataka iz Studije o zdravlju žena, objavljena u JAMA Internal Medicine, sugeriše da broj koraka takođe može biti korisna metrika.
Međutim, ne postoje dobro utvrđene preporuke za broj koraka, delimično zbog nedostatka naučnih dokaza koji povezuju korake sa smrtnošću i kardiovaskularnim oboljenjima. Često pominjanih 10.000 koraka dnevno potiče iz marketinške kampanje u Japanu 1960-ih.
Prema dr Sandhya Lakšmi, specijalisti za zdravlje creva, kada oni koji su gojazni pokušavaju da pređu 10.000 koraka svakog dana, to dovodi do većeg naprezanja i bolova jer njihovi zglobovi, mišići i tetive nisu spremni da podnesu naprezanje. Lekari upozoravaju da oni koji imaju probleme sa kolenima ne bi trebalo da pokušavaju da pređu 10.000 koraka bez treninga snage i kondicije.
Ovaj savet je takođe relevantan za ljude koji pate od gojaznosti zbog određenih zdravstvenih stanja, sporog metabolizma, genetike i faktora načina života.
Dok se hodanje smatra efikasnim načinom da telo ostane pokretno i fleksibilno, a da ne radite ništa ekstravagantno kao što je dizanje tegova ili naporna vežba, gojazni ljudi treba da izbegavaju da hodaju 10.000 koraka svaki dan bez prethodnog jačanja tela.
Stručnjaci navode da fokusiranje samo na hodanje bez uključivanja treninga snage i kondicije zanemaruje druge aspekte fitnesa, kao što su mišićna snaga, izdržljivost i fleksibilnost.
