Umesto marketinškog alata, bankari u Americi ali i ostatku sveta, sada društvene mreže doživljavaju kao potencijalni razlog propasti banaka ili pretnju po njihovo poslovanje zbog čega pojačavaju upravljanje rizicima i hitnim procedurama u vezi sa korišćenjem mreža, prenosi Reuters.
To se dešava kao posledica nedavne propasti najveće banke u Silicijumskoj dolini, američke Silicon Valley banke. Njen kolaps je možda mogao biti, ako ne sprečen, barem usporen, da se na internetu nije proširila panika među njenim poveriocima koji su reagovali na objavu banke da će povećati vrednost kapitala za 500 miliona, ali od klijenta koji je poznat kao rizičan investitor.
Osim panike koja se internetom širila brzinom munje, opšte je mišljenje i da je upravo banka loše odreagovala u komunikaciji sa klijentima. Rukovodioci nisu smirili tenzije dajući samo kratko objašnjenje da je sve u najboljem redu, dok su s druge strane objavili poslovanje sa rizičnim klijentom, što je naposletku definitivno ubrzalo njenu propast.
Osim Silicon Valey, od Nove godine do danas propao je čitav niz banaka: Silvergate Capital i Signature banka u SAD, ali i poznata švajcarska Credit Suisse banka. Zbog ovoga se svet nalazi pred potencijalnom još jednom svetskom ekonomskom krizom, a banakri su se fokusirali na čitave programe suzbijanja “onlajn” pretnji, uključujući i glasine o solventnosti banaka koje mogu da prouzrokuju nagle odlive depozita ili pad akcija.
Da li su društvene mreže zaista razlog propasti banaka
Promenljivo vreme donosi hitne napore banaka da mu se prilagode i spreče onlajn napade na njihove deonice. Onlajn napadom se u ovom smislu smatra i to što je diskusija pokrenuta na društvenoj mreži Twitter o finansijskom zdravlju Silicon Valley banke navela njene klijente da povuku milione dolara sa svojih računa za jako kratko vreme.
Rizik društvenih mreža je prvobitno bio reputacijski, ali je sada doveo do egzistencijalnih problema banaka objašnjava poslovni konsultant Sumit Šabrija za Reuters.
Bivši izvršni direktor Silicon Valley banke Greg Beker optužio je društvene mreže za njenu propast, rekavši da je to bio faktor bez presedana koji je doveo do njene propasti. Deponenti su, kako je napisao u svom svedočenju za bankarski odbor američkog Senata, za samo deset sati povukli čak 42 milijarde dolara sa računa ove banke.
Nakon toga, rukovodioci banaka su naredili da se u programe upravljanja rizikom obavezno dodaju i društvene mreže, anonimno tvrde direktori regionalnih američkih banaka za Reuters. Ovo znači i da banke sada više pažnje obraćaju na svoje nezadovoljne korisnike koje kontaktiraju kada se oni požale na društvenim mrežama.
Osim Bekera, i generalni direktor najveće svetske banke sa sedištem u Njujorku JPMorgan Chase & Co, Džejmi Dajmon naveo je društvene mreže kao faktor neuspeha Silicon Valley banke.
Uprkos ovakvim analizama i komentarima, ipak ne možemo označiti društvene mreže kao glavni problem propasti banaka, već samo kao jedan od njihovih faktora koji su definitivno počeli da utiču na poslovanje, s obzirom na to da imaju veliku društvenu moć. Glavni problem svakako treba tražiti u načinu poslovanja banaka i donošenju odluka na berzi, pa tek onda komuniciranja tih odluka na društvenim mrežama.
Izgleda kao da su banke postale svesne tog rizika i sada posvećuju više pažnje korišćenju društvenih mreža.
Benchmark.rs
