Prema okvirnim podacima, kroz Srbiju prosečno godišnje tranzitira desetak hiljada kamperista iz severne i zapadne Evrope na putu prema Grčkoj kao trajnom odredištu. Iako Turistička organizacija Srbije ne može da prepozna ovo blago, ima i onih koji koriste priliku.
Zahvaljujući saobraćajnoj infrastrukturi na glavnim tranzitnim koridorima koja je u svetskim standardima, taj put je bezbedan i brz, i po najmodernijim standardima, bar u tehničkom smislu.
Međutim, iz naših malobrojnih kampova stižu priče inostranih kamperista koje se sve svode na isti scenario.
Na relaciji između Bubanj Potoka i Velike Plane, događaju se istovetni tehnički problemi kamperistima koji se zaustavljaju na parkingu Ikea robne kuće. Neposredno nakon napuštanja parkinga, dolazi do prave male eksplozije nepoznatog uzroka u podvozju kampera. Iako na sistemu upravljanja i pogona nema nikakvih promena, svi oni koji se zaustave da pogledaju o čemu se radi, postaju dalje žrtve „slučajnih“ vozača koji im pružaju pomoć na drumu, tako što ih odvode u lokalne servise.
Epilog je jasan, nakon par sati drame i potrage za delovima, uz zamenu nekog od elemanata podvozja (polovnim delom), ispostavlja se „račun“ od 800-3.000 evra za nepostojeći kvar.
Budući da je kamperski svet mali, ovakvi događaji se brzo šire Evropom putem društvenih mreža uz traženje alternativnih pravaca kako bi se izbegli naši putevi i gusari na njima.
Gusari na našim putevima su loša reklama za reputaciju države, loše dešavanje za ekonomiju i loš glas za razvoj turizma
Iako se kamperskim turizmom od strane TOS-a još uvek bavimo na amaterski način na globalnom nivou, i da još uvek ničim ne navodimo moderne nomade da na svom putu skrenu i ostanu koji dan u Srbiji, ovakve bande će učiniti da stanje bude još gore i trenutni tranzitni prihod od putarina i akciza na gorivo inkasira neko drugi.
Vrelegume.
