Po prvi put je globalno zagrevanje premašilo 1,5 stepeni Celzijusa tokom cele godine, prema klimatskoj službi EU.
Svetski lideri obećali su 2015. godine da će pokušati da ograniče dugoročni porast temperature na 1,5 stepeni, što se smatra ključnim za izbegavanje najštetnijih uticaja.
Ovo prvo jednogodišnje kršenje ne narušava taj orijentir Pariskog sporazuma, ali dugoročno približava svet tome.
Naučnici kažu da hitna akcija za smanjenje emisije ugljenika i dalje može usporiti zagrevanje.
“Preći 1,5 stepeni zagrevanja u godišnjem proseku je značajno”, kaže profesorka Liz Bentli, izvršna direktorka Kraljevskog meteorološkog društva.
Ona je dodala da je to još jedan korak u pogrešnom pravcu.
“Ali znamo šta treba da uradimo”, dodaje ona za BBC.
Ograničavanje dugoročnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa “predindustrijskih” nivoa – pre nego što su ljudi počeli da sagorevaju velike količine fosilnih goriva – postalo je ključni simbol međunarodnih napora u borbi protiv klimatskih promena.
Značajan izveštaj UN iz 2018. kaže da su rizici od klimatskih promena – kao što su intenzivni toplotni talasi, porast nivoa mora i gubitak divljih životinja – bili mnogo veći pri zagrevanju od 2 stepena nego na 1,5 stepeni.
Međutim, temperature su nastavile da rastu zabrinjavajućim tempom, pokazuju podaci iz Službe za klimatske promene Kopernik EU iz prošle godine.
Period od februara 2023. do januara 2024. dostigao je 1,52 stepeni zagrevanja.
Ovo jednogodišnje kršenje nije veliko iznenađenje. Januar je bio osmi rekordno topao mesec zaredom.
Naučna grupa Berkeley Earth kaže da je 2023. kalendarska godina bila za više od 1,5 stepeni iznad predindustrijskog nivoa. Druga naučna tela, kao što je NASA, postavila su poslednjih 12 meseci nešto ispod 1,5 stepeni zagrevanja.
Ove male razlike su uglavnom posledica načina na koji se globalne temperature procenjuju za kasne 1800-te, kada su merenja bila ređa.
Svi glavni skupovi podataka slažu se o nedavnoj putanji zagrevanja i da je svet u daleko najtoplijem periodu od kada su moderni zapisi počeli – i verovatno mnogo duže.
I svetska površina mora je takođe na najvišoj ikada zabeleženoj prosečnoj temperaturi – još jedan znak rasprostranjenosti klimatskih rekorda.
Emisije koje zagrevaju planetu, uglavnom korišćenjm fosilnih goriva, nastavile su da rastu poslednjih godina.
Naučnici najozbiljnije upozoravaju da, ukoliko se globalne emisije hitno ne svedu na nulu, svet će uskoro preći sigurnosna ograničenja navedena u Pariskom klimatskom sporazumu.
