Kako bi se otvorio prvi restoran, svoju dozvolu je morao da da sam imperator, Nikolaj I, a “Dominik”, kako se zvao ovaj ugostiteljski objekat, je jako brzo stekao popularnost. U zadimljenom lokalu su vreme voleli da provode pisci poput Čehova i Dostojevskog, ali i šahisti, koji su upravo tu organizovali prvi turnir u šahu.
Kada biste prošetali ulicama bilo kog grada u Rusiji, gotovo da nema ulice u kojoj ne postoji makar jedan restoran. Tradicionalna ruska kuhinja, azijski specijaliteti, srpska, italijanska, francuska, grčka kuhinja – izbora ima toliko da prosto ne znate šta biste pre.
Međutim, sve do sredine 19. veka slika je bila poptuno drugačija. Tada su Rusiji su postojala dva tipa ugostiteljskih objekata, takozvani traktiri i kabaci, ali ni jedni ni drugi nisu odavali utisak eminentnih lokala.
Car je morao dati dozvolu za otvaranje prvog restorana
Tako je 1840. godine švajcarski poslastičar Dominik Ric-a-Porta došao na ideju da ugostiteljske usluge digne na viši nivo i u Sankt Peterburgu otvori prvi restoran u kome će gosti moći da ručaju i okrepe se šoljicom kafe ili čaja. Da bi se realizovala, ovakva ideja je morala biti podržana od strane cara, Nikolaja I, ali i Senata. Srećom, ideja im se veoma dopala, i tako je 1841. godine, nakon prikupljenih saglasnosti, na Nevskom prospektu broj 24 svoja vrata otvorio prvi restoran u Rusiji.
Raznovrsan meni i piće za svačiji ukus
Meniju u prvom ruskom restoranu mogli bi pozavideti i mnogi današnji ugostiteljski objekti. Gostima su se služili razni domaći specijaliteti, poput čorbi, mesa i kaša, dok su se za dezert služili biskviti. Ipak, prava “zvezda” menija bila je takozvana kuljebjaka – slani rolat sa nekoliko vrsta mesa i povrća. Izbor pića je bio pozamašan: pivo, čaj, kafa, topla čokolada, pa čak i kuvano vino i votka. Za svakoga ponešto, što bi se reklo.
Mesto okupljanja pisaca i biznismena
Peterburgom se brzo pronela vest da se u samom srcu grada otvorio restoran, a čak i poznata imena tog vremena nisu odolela sveopštem uzbuđenju. Neki od stalnih gostiju bili su i čuveni pisci Anton Čehov i Fjodor Dostojevski, naučnik Dmitrij Mendeljejev, ali i lokalni biznismeni koji su mogli satima sedeti i dogovarati poslove uz čašicu votke i neku zakusku. Za sebe su oni voleli da kažu da su dominikanci. Naravno, bilo je i onih koji su u “Dominik” dolazili radi zabave, a ne toliko radi jela. Za njih je bio obezbeđen sto za bilijar, ali i stolovi za domine i karte.
Prvi šahovski turniri organizovani su upravo u “Dominiku”
Osim pisaca i bizninsmena, u restoran su dolazili i obični ljudi, studenti i – šahisti. Kako je pisao jedan od osnivača škole šaha u Rusiji, Mihail Čigorin, igra u zadimljenom prostoru i takvoj atmosferi je zahtevala posebnu koncentraciju i stanje uma. Studenti su u šahu čak videli i priliku da zarade: kada bi se za stolom našla dva dobra igrača, oni bi brže bolje organizovali klađenje. Sa tri pogođena meča su mogli čak i da lepo ručaju u “Dominiku”. Kako je vreme odmicalo, lokal je postao mesto u kome se okupljalo sve više i više šahista, a 1876. godine je u njemu organizovan i prvi turnir u šahu.
Revolucija ugasila i poslednju iskru “Dominika”
Sve do 1907. godine restoran je pripadao članovima porodice Ric-a-Porta, ali je nakon smrti poslednjeg od njih on prešao u vlasništvo akcionara. Očekivano, i mesto je polako gubilo svoju čar. Krajem 1917. godine, eminentni lokal je nakon više od 75 godina postojanja na vrata okačio katanac. Od njega su ostale samo uspomene u delima ruskih knjižavnika i pismima savremenika, a svaki naredni pokušaj da se “Dominik” oživi bio je samo bleda senka prvog restorana u Rusiji.
RTbalkan.
