U intervjuu za časopis “Plejboj”, sa novinarom Lorensom Grobelom u martu 1978. godine, rekla je da je imala već osam godina kada je prvi put u životu videla toalet i kupatilo u kući svoje tetke i da je bila fascinirana. Smejući se koliko su tada bili nevini i neznalice, Parton je rekla da su se ona i njena braća i sestre plašili da koriste toalet, misleći da će ih “usisati”.
Svakodnevno kupanje je bio luksuz za Partonovu i njenu porodicu. Često bi sami pravili sapun, a povremeno bi se svi natrpali u kamion i odvezli do reke da se operu u njenim vodama. Blizu mesta gde su živeli bio je potok, ali je reka bila njihovo omiljeno mesto za kupanje, jer je za sve njih bila kao „velika kada“.
Tokom zime, cela porodica je imala jedno korito sa vodom, a kupali su se jednom nedeljno. No, kako je Parton stigla u srednju školu, kupanje joj je postalo daleko važnije, a pritom je morala da nađe način da to obavlja svaki dan zbog nehigijenskog ponašanja svoje mlađe braće i sestara tokom spavanja.
“Deca bi me popiškila svako veče. Spavali smo po troje i četvoro u krevetu i svake noći čim bih legla, deca bi se pomokrila po meni i morala bih ponovo da se kupam svako jutro” ispričala je svojevremeno.
